ELEMENTARNE IGRE

                                                        

-„Laste na žici“ 

Svi učenici stanu jedan do drugog na jednu liniju, kao „laste na žici“. Na nastavnikov znak“laste“ se razlete po vežbalištu kao da ih nadleće „kobac“. Na znak pištaljke, laste se vraćaju na „žicu“. Sve ponoviti više puta.

-„Berem, berem grožđe“

Deca formiraju kolu. U sredini kola je čuvar. Deca stoje i pevaju, a pokretima podražavaju berbu grožđa. Dok pevaju oprezno posmatraju čuvara. Kod poslednje reči pesme, deca se razbeže. Dete koje čuvar uhvati dobija ulogu čuvara.

Berem, berem grožđe

                dok čiča ne dođe,

                a kad čiča dođe.

                presešće mi grožđe.

-„Okamenjeni“.Polovina učenika koja je označena hvata ostale koji beže u većem, ali omeđenom prostoru. Ko biva uhvaćen, mora odmah stati u mestu kao „okamenjen“. Slobodni igrači (koji beže ) mogu dodirom  da oslobode okamenjene i oni se ponovo vraćaju u igru.Igrači koji hvataju trude se da sačuvaju okamenjene i da sve što pre uhvate.

-„U ogledalu“ Učenici su slobodno raspoređeni po vežbalištu. Stoje u paru, jedan naspram drugog na orastojanju 1m. Jedan učenik izvodi različite poskoke, a drugi je „ogledalo“ i sve ponavlja. Na znak nastavnika uloge se menjaju.

 -„Varanje“ – Svi učenici se izdele u dve mešovite i jed nakobrojne grupe, koje stanu u vrste jedna naspram druge, udaljene oko 10 m. Jedan igrač iz jedne ekipe, koga odredi učitelj, prilazi drugoj ekipi, čiji igrači stoje sa napred ispruženim dlanovima i spremni za start. „Varalica“ ide od jednog do drugog duž vrste i zavarava ih kao da će ih udariti po dlanu. Posle nekoliko varanja udari jednog protivničkog igrača po dlanu i beži nazad iza svoje crte dok ga ovaj juri. Ako ga stigne i dotakne, vodi ga kao zarobljenika u svoju ekipu, u suprotnom, on postaje zarobljenik „varalice“. Ekipe naizmenično šalju „varalice“ a na kraju se prebroje zarobljenici; pobeđuje ekipa koja ima više zarobljenika.

-„Poplava-avioni“ – Svi učenici slobodno trče po ome đenom prostoru za vežbanje. Na uzvik nastavnika „avioni“. svi istog trena stanu i što brže mogu podvuku se pod neku spravu/objekat (ili čučnu ili legnu, kako se dogo vori), na znak „opasnost prošla“ nastave sa trčanjem. Na uzvik „poplava“, svi što brže mogu popnu se ili dođu uvis na neku spravu/objekat (da pobegnu od nadolazeće „poplave“),

-„Nađi kuću“ – Učenici se podele u više grupa – kolona koje stanu paralelno iza crte.Ispred svake kolone na udaljenosti od 6 – 8 m nacrta se po jedan krug prečnika oko 50 cm.Prvi u kolonama dobro osmotre u kom pravcu i na kojoj udaljenosti su krugovi.Zatim, na znak nastavnika, zatvore oči, ( ili im se vežu oči ), podignu glavu i hodom idu do kruga.Kad misle da su stigli u krug, stanu i čučnu.Na dati znak otvaraju oči da provere da li su uspeli.Uspeh donosi njihovoj koloni jedan poen.

-„Takmičenje u skidanju i oblačenju“ – Svi učenici se po dele u dve vrste, koje stoje licem okrenute jedna ka drugoj i na 2-3 m rastojanja. Na dati znak svi učenici treba najbrže što mogu da izuju patike i slože ih u par ispred svojih nogu. Pobeđuje vrsta u kojoj svi to brže urade. Sada na dati znak brzo obuvaju patike. Isto sa skidanjem i oblačenjem majica.

-„Preskakanje potoka koji buja“ – Učenici jedan za drugim preskaču sa jedne strunjače na drugu (sa jedne crte na drugu). „Potok buja“, tj. strunjače (crte) se razmiču kod svakog sledećeg preskoka sve dok na kraju samo mali broj njih to uspeva. Kad neko „padne u potok“, ne nastavlja više, nego prati postignuća ostalih.

-„Leti-leti“ – Svi učenici stoje slobodno razmešteni po vežbalištu.  Jedan učenik  (ili  učitelj) je  ispred  njih  i  uzvikuje:   „leti, leti stolica“, učenici treba da drže ruke pored tela, a ko pogreši i ruke digne, dobija negativan poen. Cilj js nemati ni jedan negativan poen.

-„Hladno-vruće“ – Svi učenici obrazuju jedan čvršće zbijen  mešovit krug i drže se za ruke dole. U krugu su dva učenika vezanih očiju, jsdan ima zadatak da hvata drugog, tj. drugi ima zadatak da izbegne hvatanje. Kada se igrač koji lovi približava drugom, svi u krugu uzvikuju: „vruće, vruće“, i obratno, kada se udaljava: „hladno, hladno“, što ovu dvojicu orijentiše (u smislu gde je ko i kuda treba ići da bi se uhvatilo ili pobeglo). Kad jedan drugog ulove, učitelj ih zamenjuje drugom dvojicom (istog pola).

-„Prenošenje loitice“ – Sve loptice stave se u jedan veći krug nacrtan na sredini terena. Učenici se podele u dve jednakobrojne grupe i svaka stane na po jedan kraj vežbališta iza crte (tako da je krug sa lopticama tačno u sredini izmsđu njih). Na dati znak svi potrče prema lopticama, uzmu koliko ko može i brzo trče nazad iza crte. Zadatak je da svaka ekipa osvoji što više loptica i da se vrati što brže. Ponoviti više puta.

-„Bacanje lopte preko glave“ – Svi učenici stoje slobodno u jednom delu vežbališta. Jedan igrač izdvojen na drugoj strani vežbališta i njima okrenut leđima sa vsćom, lakšom loptom u rukama. Na znak nastavnika, on izbaci loptu obema rukama preko glave ka ostalima, koji je pokušavaju uhvatiti. Ko je uhvati, taj je sledeći put baca.

-„Lopta kroz vrata“ – Učenici formiraju nekoliko krugova i svaki zauzme mesto u slobodnom prostoru vežbališta. U njima stoje raširenih nogu, tako da im se stopala dodiruju. Ruke su slobodne. U svakom krugu je po jedan igrač sa loptom. On pokušava da bacanjem na proizvoljne načine nekom od igrača „proturi“ loptu kroz raširene noge, kao kroz vrata. Oni to brane tako što se sagnu i rukama to onemogućuju, ne pomerajući noge sa mesta. Kada igrač u sredini uspe nekom da „proturi loptu“, zamenjuje se sa njim.

-„Ko će pre na pijacu?“ – Učenici se podele u dve brojčano ujednačene grupe, Jedna grupa učenika na grudima ima zakačene sličice različitog povrća: kupus. luk, krompir i drugo, a druga sličice raznog voća: jabuke, kruške, šljive, kajsije i drugo. Na 15-20 m od učenika, koji se svi nalaze u jednom zajedničkom krug nacrtanom na tlu,nacrtaju se dva pravougaonika kao „tezge na pijaci“. Na jednoj tezgi stoji krupno ispisan naziv: „VOĆE“, a na drugoj: „POVRĆE“. Na uzvik učitelja: „Ko će pre na pijacu?“, deca trče prema svojim sličicama. Pobeđuje grupa koja je prva zaposela svoju „ tezgu“.

-„Od zore do ponoći“ – Takmičari svih grupa nalaze se u istom krugu kao u prethodnoj igri. Na znak nastavnika svaka grupa potrči do svog označenog mesta na udaljenosti od 10-15 m i postave se u kolonu u kojoj se urede tako da delovi dana idu po logičnom sledu počev od „zore“. Ponavlja se dva-tri puta.

-„Trka dana u nedelji“ – Učenici se podele u grupe po sedam koje stanu u kolone paralelno i međusobno udaljene 2-3 m. Učenici se u koloni redom imenuju kao dani u nedelji: ponedeljak, utorak… Kad učitelj uzvikne, na primer, „treći dan“, onda svi učenici imenovani sa „sreda“ trče oko svoje kolone i vrate se na svoje mesto. Učenik koji prvi stigne donosi svojoj koloni poen. Igra ss ponavlja dok se u trčanju ne preskok ne izređaju svi dani u nedelji.

-„Vrabac-vrana“ – Učenici se podele u dve grupe, koje stanu u vrste jedna naspram druge (na dužim crtama) i udaljene oko 10 m. Jedna grupa je „vrana“, druga „vrabac“. Učitelj uzvikuje: „vra-vra-vra…“ na svaki slog „vra“ učenici obe vrste idu korak napred u susret. Kada se grupe približe na oko 2 m, učitelj vikne „vrabac“ (ili „vrana“). Igrači prozvane grupe beže nazad iza svoje crte a druga ih ekipa nastoji pre toga uhvatiti. Ko bude uhvaćen, biva zarobljenik i dalje dejstvuje kao član ekipe. Iza granične linije se ne lovi! Igra se ponavlja više puta. Pobeđuje ekipa koja ima više zarobljenika.

-„Borba za gnezdo“ – Učenici formiraju više grupa po 5-6 njih u grupi. Na tlu se nacrtaju krugovi i samo postavljeni ukrug. U svaki krug, „gnezdo“, stane grupa od 5-6 učenika, „ptica“. Jedan je „ptica“ bez „gnezda“ i ona leti okolo „gnezda“ sa ostalim „pticama“ i odabravši za sebe jedno gnezdo ugura se u njega. Sve „ptice“ iz „gnezda“ u koje se ugurao beskućnik „izlete“ iz njega, „lete“ ukrug, ponovo se vraćaju nazad, ali sada samo prva četiri imaju mesta a peta „ptica“ postaje „beskućnik“. koji na isti način pokušava da dođe do „gnezda“.

-„Hvatalica hodanjem“ – Svi učenici se slobodno rasporede u omeđenom prostoru za vežbanje. Na znak nastavnika, slobodno hodajući po ovom prostoru, spasavaju se od „lovca“ (vije) koga za prvu priliku brojalicom određuje učitelj. „Lovac“ je vidno obeležen, nosi upadljivu maramu u ruci. Kad „lovac“ nekog dotakne ili uhvati, taj preuzima njegovu ulogu (i maramu). Ne sme se trčati, samo brzo hodati;

– isto, ali sada igru nastaviti trčanjem,

– isto, sada kretanje nastaviti četvoronoške.

-„Lov u krugu“ – Svi učenici formiraju jedan veći krug u kome stoje razmaknuti oko 1 m. Dva igrača određena brojalicom su van kruga, jedan lovi drugog, koji beži. Kada onom koji beži zapreti opasnost taj je ugrožen i beži. Kad „lovac“ uhvati igrača koji beži, učitelj ih zamenjuje.

-„Ocenjivanje udaljenosti“ – Učenici formiraju više kolona. Ispred svake kolone na 8-10 m udaljenosti nacrta se na tlu po jedan krug kredom prečnika oko 50 cm. Učitelj upozori prve učenike u kolonama da dobro osmotre: sa koliko bi koraka mogli dospeti do krugova? Kada se oni glasno izjasne, zatvore oči i žmireći naprave određeni broj koraka, stanu, otvore oči i provere koliko su bili uspešni u proceni. Jedan za drugim svi u kolonama

-„Pogodi ko je vođa?“ – Svi učenici stoje slobodno raspoređeni po vežbalištu (može i učionici), jedan učenik izađe van prostorije dok se ostali dogovore ko je „vođa“. Kada se dogovore, pozivaju učenika koji je bio napolju da uđe i pogađa ko je „vođa“. Igra se sastoji u tome da „vođa“ započne izvođenje nekog pokreta (na primer, kruženje rukama isired tela), a ostali istog trena moraju to da preuzmu i sa njim zajedno nastavljaju da vežbaju. „Vođa“ menja pokrete a ostali ga u stopu slede i oponašaju to što on radi, da se ne bi moglo otkriti ko je „vođa“. Ukoliko onaj ko traži vođu ne uspe da ga otkrije, posle izvesnog vremena zamenjuje ga drugi igrač i igra počinje iznova, a ovaj dobija negativni poen, i obratno.

-„Borba u krugu“ – Učenici se podele u dve ekipe: „crveni“ i „plavi“, koje se bore za mesto u krugu- Na tlu se nacrta krug prečnika 6-8 m u koji se smeste obe ekipe. Na dati znak ekipe se bore tako što nastoje protivničke igrače odstraniti iz kruga: guranjem, vučenjem, nošenjem. Pobeđuje ekipa koja u trenutku kada nastavnik da znak za kraj ima više igrača u krugu.

-„Kretanje zavezanih očiju“ – Učenici se podele u 3-4 kolone koje stanu paralelno jedna do druge na oko 2 m razmaka. Ispred svake kolone (u njenom produžetku) povuče se po jedna duža crta na tlu. Na znak nastavnika svi prvi iz kolona, dobro odmerivši pravac kretanja linije na tlu, zatvore oči (ili im se maramama vežu), počnu da hodaju duž crte i glasno brojeći naprave 10 koraka sa ciljem da ostanu „u pravu“. Učenik kome to uspe (ne skrene sa pravca 10 koraka) donosi svojoj ekipi poen.

-„Postrojavanje brojeva“ – Svi učenici se podele u dve jednakobrojne grupe koje stanu u vrste jedna prema drugoj na oko 10 m razmaka. Učenici u grupama su razbrojani od 1 do …n tako da brojevi u svakoj vrsti rastu s leva na desno (naspram broja 1 u jednoj koloni biće, recimo broj 15, tj. zadnji u drugoj). Na znak nastavnika učenici iz obe vrste potrče na suprotnu stranu postavljajući se tako da brojevi opet rastu s leva na desno (više puta).

-„Brojalica“ – Na tlu se nacrta krug prečnika 3-4 m i u njegov centar se postavi plastična korpa (kofa). Kružnice na pravilnim razmacima izdeli na šest delova, to su stanice. Prvi igrač stane na stanicu br. 1 i odatle ubaci lopticu u cilj. Ako uspe, ide na stanicu br. 2 i ubacuje odatle, i redom iz stanice u stanicu dok ne pogreši, kad isti zadatak počinje sledeći. Učenik koji pogreši čeka ponovo svoj red i nastavlja na stanici na kojoj je pogrešio. Zadatak je da svako što brže prođe svih 6 stanica.

-,,Gađanje čunjeva“ – Na 6-8 m ispred učenika koji stoje u koloni po jedan iza crte postavi se 3-5 čunjeva (ili plastičnih flaša od koka-kole). Jedan po jedan učenik nastoji da jednim bacanjem lopte od dole pogodi ili obori što više čunjeva.

-„Gađanje obeleženog prostora na tlu“ – Učenici se podele u dve-tri kolone i svaka dobije po jednu loptu. Na 6-8 m ispred svake kolone nacrta se na tlu pravougaonik kraćom stranom naspram učenika i podeli na šest jednakih delova. Prvi red delova obeleži se brojevima 1,2, 3, a drugi 4, 5, 6. Svaki igrač u koloni po redu priđe crti i pokušava da jednim gađanjem osvoji što veći broj bodova. Broj bodova odgovara broju obeleženog prostora. Dakle, najveći broj bodova osvojiće onaj koji pogodi u gornji desni ugao. Jedan učenik vraća lopte.

-„Hvatanje zmije za rep“ – Učenici se podele u više grupica. Po jedan učenik u grupi drži vijaču za jedan kraj i izmiče je od ostalih koji žele „zmiju“ da uhvate za „rep“. On vijaču vuče i sa njom trči, kružno je vrti oko sebe ili zmijoliko sa njom talasa po tlu. Ko uhvati „rep“, postaje zmija (na „rep“ se ne sme stati nogom).

-„Orijentacija“ – Učenici se podele u tri jednakobrojne grupe koje se izdvoje i sednu svaka u svom delu vežbališta. Po jedan učenik iz svake grupe dođe u centar vežbališta i stanu po 2 m razmaknuti, vezanih očiju. Oni se kreću na komande nastavnika: dva koraka napred, okreni se oko sebe pun okret, dva koraka nazad, okreni se udesno tri koraka, okreni se ulevo. Zatim učitelj kaže da stanu i pita ih pojedinačno šta je ispred, iza i desno i levo od njih. Ko sve pogodi, donosi svojoj ekipi poen, potom nastavljaju po druga tri igrača.

-„Neka bije, neka bije“ – Učenici formiraju jedan (ili dva manja) krug, čvršće zbijen. U centru kruga nalazi se jedna veća lakša lopta. Jedan učenik, koga brojalicom odredi učitelj, započinje igru uzvikujući: „Neka bije, neka bije, neka bije… (npr. Marko)“. Prozvani igrač pritrči lopti, uzima je i pokušava njome pogoditi najbližeg igrača koji u međuvremenu beži od centra kruga, a na uzvik „stoj“, koji uzvikuje igrač kada dođe do lopte, svi stanu i čekaju gađanje. Ako nikoga ne pogodi, igrač koji gađa   dobije negativan poen. Sada on proziva sledećeg istim rečima i igra se nastavlja dok ne dosadi.

-„Lopta loptu stiže“ – Svi učenici formiraju jedan veći krug i u njemu ss razbroje na parove, tako da svi „prvi čine jednu i svi „drugi“ drugu ekipu. Oni u krugu stoje naizmenično. Jedan učenik iz „prve“ i tačno naspram njega jedan iz „druge“ ekipe imaju po jednu loptu. Na znak nastaviika oni počnu da je dodaju ukrug udesno od sebe samo svojim igračima, tj. svakom drugom i što brže. Cilj je da jedna lopta sustigne drugu, pošto se dodaju u istom smeru.

– „Mini kuglana“. – Postaviti 6 čunjeva na pod u obliku trougla (tri u prvom redu, dva u drugom i jedan u trećem) na udaljenosti 5-6 m od kolone učenika. Učenici jedan za drugim gađaju one čunjeve sa tri loptice, kotrljajući ih po podu, sa ciljem da ih što više obore. Svaki oboren čunj donosi jedan poen. Ako ih neko obori sve u prvom pokušaju, oni se ponovo postave za drugi i treći pokušaj. „Ko će više poena da sakupi u tri bacanja?“.

– Gađanje loptom. Svi učenici stoje u omeđenom prostoru oblika kvadrata veličine 9×9 i nastoje da izbegnu pogodak loptom, kojom ih gađaju dva igrača što stoje na dve naspramne strane pomenutog prostora (kao u igri „Između dve vatre“). Cilj je izbeći loptu i do kraja ostati nepogođen.

-Građenje „piramide“. Od 10 praznih (užih i viših) konzervi napraviti „piramidu“, koju deca jedno za drugim gađaju malom lopticom sa udaljenosti od5 m. Cilj je sa tri loptice oborigi što više konzervi. Svaka oborena konzerva donosi po 1 poen, a ako se odjednom sve sruše već u prvom gađanju, ponovo se postave i gađanje se nastavlja.

-„Nabacivanje obručića na stubić“. Na tlu se nacrta više koncentričnih krugova prečnika od 50-100 cm i u sredini se pobode mali stubić (kočić). Učenici stoje u koloni po jedan za drugim i pokušavaju da na stubić nabace mali obruč (na selu može potkovica). Ako se obručić natakne na stubić,dobije se 5 poena, ako se ubaci u krug oko njega (manji), 2 poena i ako se ubaci u krug većeg prečnika, 1 poen. Zadatak je sa 10 bacanja sakupiti što više poena.

-„Lov sa loptom“. Svi igrači, osim dvoje koje nastavnik odabere kao najveštije u gađanju loptom, stoje u jednom kvadratnom, obeleženom prostoru(polovina terena za odbojku 9×9 m). Dva „lovca“ stanu na dve naspramne strane igrališta i nastoje gađanjem pogoditi nekog od učenika u polju, koji to pokušavaju izbeći bežanjem po terenu ili hvatanjem lopte. Učenik koji je pogođen izlazi i priključuje se „lovcima“, tako da broj „lovaca“ raste. Igrač koji uhvati loptu stiče još jedan „život“, to znači da mora biti dva puta pogođen da bi izašao iz igre. Cilj je ostati u igri najduže nepogođen.

– Elementarna igra „Trka zaprega“. Svi učenici u paru stoje iza crte. Prvi učenik je „upregnut“ u „zapregu“ (konopac, tako da ga sebi prebaci spreda preko grudi), a drugi drži vijaču za krajeve i „upravlja zapregom“. Na znak nastavnika „zaprege“ se utrkuju do određene crte, udaljene oko 15 m, a svaki put učenici u „zaprezi“ menjaju uloge;

– „Školice“. – Učenici se podele u više grupa (po 5-6) i svaka nacrta sebi na tlu „školicu“. Jedno dete počinje igru spuštanjem pločice (kutija od paste za cipele napunjena peskom, komadić crepa i slično) u kvadrat br. 1, zatim poskocima na jednoj nozi pokušava da gurne pločicu u sledeći kvadrat (br. 2) i redom iz jednog u drugi, do kraja i nazad. Ako uspe da pločicu ubaci u drugi kvadrat.igru počinje iz njega i tako redom dok ne pogreši. Greške su ako se pločica baci ili gurne nogom na crtu, van igrališta, ili željenog kvadrata, ili ako se stane nogom na crtu.

– Elementarna igra „Trka brojeva“. Svi su učenici podeljeni u 3-4 grupe, jednakobrojne i ujednačene po brzini, i stoje u paralelnim kolonama iza crte. Svaki učenik u koloni ima broj prema svom mestu u njoj. Učitelj preko reda izvikuje brojeve i ovi tada brzo istupe iz svojih kolona, koraknuvši udesno i potom što brže optrče svoju kolonu okolo prema napred, pa nazad i do svog mesta. Učenik koji prvi stigne donosi svojoj koloni najviše poena (ako ima tri kolone, onda 3 poena, drugi manje, treći još manje). Nastavlja se dok se ne prozovu svi brojevi.

-„Klip-klap“. – Sva deca sede na podu u sali ili u klupama učionice. Vođa igre (može jedno dete ili učitelj) kada kaže „klip“, sva deca se što brže dignu u stojeći položaj, a na „klap“ ponovo sednu. Ko reaguje pogrešnom kretnjom, recimo, na „klap“ se digne, ispada iz igre. Cilj je ostati poslednji u igri.

– „Pogodi ko je vođa“. – Svi učenici stoje u jednom velikom krugu ili među klupama(ako su u učionici), a jedan učenik, koji se odredi brojalicom, iziđe iz prostorije, dok se ostali dogovore ko je „vođa“. Zatim se pozove učenik koji je izišao, a „vođa“ otpočne igru tako što pokaže jedan pokret (recimo, rukama čeoni krug nadole, radi čučnjeve, savija i uspravlja telo ili nešto slično), a ostali to odmah prihvataju, tako da ovaj koji je ušao ne primeti ko je „vođa“. Posle nekoliko istih pokreta „vođa“ menja pokret, što ostali takođe odmah prihvataju, sve dok se ne otkrije ko je „vođa“;

– Traženje predmeta po zvuku. Jedan učenik iziđe iz prostorije, a ostali se dogovore gde će da sakriju neki predmet (gumicu, kredu, olovku i slično). Kada ga sakriju, pozovu učenika koji je izišao iz prostorije da pokuša da pronađe sakriveni predmet. Za to vreme ostali učenici pljeskaju (ili pevaju) i to kada se ovaj jako približi skrivenom predmetu jače, a kada se udalji slabije. Kad ga ovaj nađe, izlazi drugi učenik. Pobediće učenik koji za kraće vreme uspe da nađe skriveni predmet.

– Elementarna igra „Jarci na brvnu“. Po dve jednakobrojne kolone stoje iza dva suprotna kraja grede. Po jedan učenik iz svake kolone stane na gredu i pođe u susret onom drugom, sa njim se sretne na sredini, gde pokušavaju da se mimo-iđu. Učenik koji je pri tome uspeo da se održi na gredi donosi ekipi poen. Voditi računa da se učenici na gredi korektno ponašaju i da jedan drugog ne ometaju u izvršavanju zadatka.

– „Traženje mesta“. – Svi učenici stoje u dva koncentrična kruga okrenuti ka centru. Jedan od igrača je prekobrojan i on stane u spoljni krug. Na znak nastav-nika spoljni krug počne da trči ukrug oko u nutrašnjeg, a na sledeći znak nastavnika svako do ovih učenika treba brzo da stane iza jednog učenika unutrašnjeg kruga. Jedan je prekobrojan, mada to svi žele da izbegnu. Prekobrojni učenik uvek ostaje u spoljnom krugu, s tim što krugovi naizmenično menjaju mesta i ulogu.

– „Udri desnog“. – Svi učenici stoje u jednom krugu, zbijeni jedan do drugog, sa   rukama na leđima. Jedan učenik trči oko kruga i u ruci drži maramu na čijem je

jednom kraju vezan čvor. U jednom momentu on tu maramu stavi nekom neprimetno u ruke i nastavi da trči. Na nastavnikov    uzvik „udri desnog“ igrač kod koga je marama „udara“ desnog do sebe, a ovaj beži okolo kruga na svoje mesto, dok učenik sa maramom teži da ga prestigne.

– „Neka bije“. – Svi učenici se rasporede po kružnici kruga irečnika oko 5-6 m (u centru kruga je lopta). Voditelj igre stoji sa strane van kruga i uzvikuje: „Neka bije, neka bije… Marko“, na šta Marko brzo pritrči lopti (za to vreme ostali se razbeže) i gađa najbližeg učenika; učenici moraju da stanu čim Marko uzme loptu. Cilj je ne biti pogođen.

– Elementarna igra „Nađi para“. Igrači napornog broja trče slobodno vežba-lištu u raznim pravcima. Na znak nastavnika „nađi par“, svaki od njih treba što pre da pronađe sebi para i uhvati se sa njim za ruke. „Ko će ostati bez para?“ (Više puta ponoviti).

– „Ukočeni“. – Osam do deset učenika stanu jedan do drugog u čvrsto zbijeni krug, a jedan stane u njegov centar. Igrač u centru se sasvim „zategne“, „ukoči“ i pada ka igračima u krugu. Oni ga, pak, dočekuju pruženih ruku i guraju u suprotnu stranu. Redom se učenici iz kruga smenjuju sa onima u krugu, dok se svi ne izređaju.

– Elementarna igra “ Jazavac u rupi“. Svi u čenici, osim dva, stoje u krugu u velikom raskoračnom stavu i licem okrenuti prema centru, Od dva učenika koji su van ovog kruga jedan je „lovac“, a drugi „jazavac“. „Lovac“ lovi „jazavca“ koji beži okolo kruga i kad je u opasnosti, uđe u rupu (provuče se ispod raširenih nogu bilo kog učenika u krugu). Igrač ispod koga se provukao postaje „jazavac“ i nastavlja da beži. Ako ga, pak, „lovac“ uhvati, ovi zamene uloge.

– Elementarna igra „Gađanje vuka“. – Na tabli se nadrta vuk većih dimenzija (može i zidna slika). Učenici jedan po jedan gađaju vuka. Pogoci u različite delove tela donose određen broj poena, kao: pogodak u g lavu 10 poena, u noge 7, u telo 3.

– Elementarna igra“Lonci“. Polovina učenika sedi u krug postavljena na razmaku od dva koraka, To su „lonci“. Svaki „lonac“ ima svog „lončara“, koji stoji iza njega. Izvan kruga se kreće „kupac“, ide okolo, prilazi jednom od „lončara“ i pita: „Pošto kume, lonci?“, a ovaj odgovara „Po petak, po šestak, po to ti ga baš ne dam“. Dok to govore, rukuju se i na zadnju reč puštaju ruke i potrče ukrug suprotnim smerom, kako bi što pre došli do „lonca“ oko koga su se cenjkali. Onaj ko pre stigne, postaje „lončar“ a drugi „lonac,  postaje „kupac“ (Ponoviti više puta).

-“ Jakove, gde si?“ Svi učenici stoje u krugu držeći se za ruke, a dva učenika su u sredini vezanih očiju- Jedan stalno uzvikuje: „Jakove, gde si?“, na šta „Jakov“ tj. drugi igrač, odgovara: „Tu sam“. Prvi igrač sluša odakle glas dolazi i pokušava da se po njemu orijentiše i uhvati „Jakova“, ovaj pak beži (takođe orijentisan glasom).

– „Brodovi u magli“. – Učenici su podeljeni u više kolona, koje predstavljaju „brodove“. Nasuprot svake kolone – „brodova“ na odstojanju od 10-15 m, stoji u luci „pilot“ (navigator) koji upravlja brodovima u magli. Između „brodova“ i „pilota“ postavi se na pod više raznih prepreka i to razbacano (lopte, čunjevi, obruči, školske torbe i slično). „Pilot“ treba jedan po jedan „brod“ da sprovede do luke (ovi imaju vezane oči), tako što im govori: „Tri manja koraka napred, jedan korak udesno, dva veća koraka napred, jedan levo itd“. Pobeđuje „pilot“ koji je prvi sproveo svoj brod neoštećen.

– „Kolariću, paniću“. – Svi učenici stoje u jednoj vrsti, srednje razmaknuti i drže se za gore podignute ruke (praveći od njih „kapije“ za provlačenje ispod njih). Učenici pevaju „Kolariću, paniću, pletemo se samiću, sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo“ i dok to pevaju, predvođeni prvim u vrsti, provlače se na kraju vrste, krećući se u cik-cak kroz „kapije“, ne puštajući pri tom ruke (dok svi ne dođu). Ponoviti 2-3 puta;

– Elementarna igra loptom. Sva se deca podele u više manjih grupa (po 6-7 učenika) i stanu u slobodne prostore po vežbalištu. Svako dete u grupi ima svoj broj, a grupa ima po jednu loptu. Jedno dete baci loptu što više uvis i prozove jedan broj. Dete sa tim brojem potrči i hvata loptu, odmah je baci uvis i proziva drugi broj. Ako prozvani učenik ne uhvati loptu, on čučne i tako ostane dok ga ponovo ne prozovu.

– sakrivanje, „žmurke“. Brojalicom odrediti jednog učenika koji „žmuri“ i glasno broji do 20. Za to vreme svi ostali u čenici se razbeže i posakrivaju (u ograničenom prostoru), a učenik koji žmuri, kad izbroji do sto, kreće da pronalazi sakriveie igrače i kako koga nađe proziva ga imenom. Pobednik je učenik koji ostane neotkriven i on postaje „žmura“;

– „Lov na jelena“ – Na livadi ili proplanku u šumici stoji „jelen“, igrač vezanih očiju. Svi se ostali razbeže i na znak nastavnika oprezno se prik-radajući prilaze „jelenu“. „Jelen“ osluškuje i ako čuje odakle dolazi zvuk, rukom pokaže u tom pravcu. Ako iz tog pravca zaista neko prilazi, taj čučne i ispada iz igre. „Lovac“ koji uspe nečujno da priđe „jelenu“ i dotakne ga, postaje „jelen“.

– Elementarna igra „Ponovi pokret“. Učenici stanu u dva-tri nezavisna kruga i svaki za sebe izvodi sledeći zadatak: jedan učenik izvede jedan pokretučenik do njega ponovi taj pokret i doda svoj, svaki sledeći učenik ponovi prethodne pokrete po redu i doda svoj i igra se nastavlja sve dok neko ne pogreši.

– „Pljes, pljes“. Svi učenici stoje u dva, nezavisna jedan od drugog, kruga razmaknuti jedan od drugog po 2 koraka i sa skrštenim rukama na leđima. Po jedan učenik u svakom krugu ima loptu; stojeći u sredini kruga, dodaje je saigračima, a ovi treba pre nego što će je uhvatiti da pljesnu rukama. Učenik koji dobacuje sme i zavaravati; ako neko pljesne, a da mu lopta nije stvarno i upućena, ili je uhvati a ne pljesne, seda na pod i igru nastavlja sedeći. Cilj je ostati zadnji u uspravnom stavu;

– „Lopta najbržem“ – Igra se nastavlja u istim krugovima. Igrači se drže za ruke i kreću ukrug licem okrenutim napolje. Igrač u sredini kruga koji ima loptu vikne „jedan“, na šta svi stanu, zatim „dva“, na šta se svi okrenu licem ka centru i na „tri“ izbace uvis loptu, a ovi potrče da je uhvate. Najbrži i najspretniji, koji uhvati loptu, je sada igrač u centru.

– Elementarna igra „Kipovi“. Jedan, brojalicom odabran učenik, okrene se

leđima ostalima (koji stoje naspram njega u 2-3 polukruga) i glasno broji do 10. Zato vreme ostali učenici zauzmu stav imitirajući „kip“. Sada se učenik – „sudija“ okrene i bira najmaštovitiji „kip“. Odabrani učenik sada sudi. (Ponoviti igru nekoliko puta.)

– „Lopta kroz vrata“  Učenici formiraju nekoliko krugova i svaki zauzme mesto u slobodnom prostoru vežbališta. Učenici u krugu stoje raširenih nogu, tako da im se stopalAdodiruju. Ruke su slobodne. U centru svakog kruga je jedan igrač sa loptom, koju pokušava bacanjem na proizvoljne načine nekom od igrača u krugu da „proturi“ kroz noge, kao kroz vrata. Igrači u krugu to brane tako što se sagnu i rukama to onemogućavaju, ali da pri tome noge ne pomeraju sa mesta. Kad igrač u sredini uspe nekom da „proturi“ loptu kroz „vrata“, oni zamenjuju uloge.

– „Treći beži“. – Sva deca stoje u parovima u dva koncentrična kruga (jedan učenik iza drugog). Jedan par je van ovog kruga: jedan beži, a drugi ga hvata. Kad učeniku koji beži zapreti opasnost da bude uhvaćen, on brzo stane kao treći ispred para (unutar kruga), što znači da treći (spoljni u krugu) mora da beži. Ukoliko ovaj treći ne uspe da izbegne hvatanje, on i učenik koji ga je uhvatio zamene uloge i igra se nastavlja;

– „Trka stonoga“. – Svi učenici stoje u 4 paralelne kolone iza crte. Učenici se u koloni drže jedan za drugog, tako da se levom rukom uhvate za rame druga ispred sebe, dok se desnom rukom drže za skočni zglob svoje desne savijene noge. Na znak nastavnika cela kolona poskakivanjem na jednoj nozi (ne puštajući levu ruku) obiđe oko skretišta koje je Ispod njih na udaljenosti od 6-8 M i vrate se. „Koja će kolona pre?“ Ponoviti 3-4 puta (svaki put promeniti nogu na kojoj se poskakuje).

– „Mali alkari“ – Na granu drveta, stativu ili slično okačiti o konopac više obruča različitih veličina U čenici stoje u kolonama naspram obruča na 5-6 t i pokušavaju da bace lopticu kroz obruč. Svaki učenik se sam opredeli za veličinu obruča kroz koji će gađati. Prolazak loptice kroz najmanji obruč donosi najveći broj poena.

–  Elementarna igra „Oduzimanje lopte“. – Učenici stoje u ista dva kruga i dobacuju loptu među sobom. Učenik u centru pokušava loptu preoteti dok je ona u letu između dva učenika koji se dobaciju- Ako mu to uspe, on zauzima mesto učenika čiju je loptu preoteo (to je učenik koji je loptu bacio), a ovaj ide u centar.

– Elementarna igra „Izbacivanje lopte“. – Učenici formiraju dva kruga šire razmaknuta. U svakom krugu stoji jedan igrač sa loptom (koga nastavnik oda-bere brojalicom). Igrač u centru izbaci loptu uvis i istovremeno prozove imenom nekog iz kruga. Prozvani učenik treba da pritrči i uhvati izbačenu loptu pre nego što padne na tlo. Ako mu to uspe, on preuzima ulogu srednjeg igrača, a ako ne, igru nastavlja isti, dok ovaj sebi evidentira negativan poen.

– “Glava lovi rep“  Učenici se podele u više kolona tako da u svakoj bude 8-10, uhvate se jedan drugom oko pasa, a zadatak je da prvi u koloni koji je „glava“ uhvati zadnjeg koji je „rep“, a koji izmiče, tako da se cela kolona vijuga udesno i ulevo štiteći „rep“.

– Elementarna igra „Uzbuna“. – U čenici se podele u dve jednakobrojne vrste koje stanu licem jedna nasuprot druge na udaljenosti od oko 2-3 m. Oko svojih nogu svaki igrač opiše jedan krug. U prolazu između ove dve vrste šeta jedanučenik (odabaran brojalicom) koji priča neku deci poznatu priču. U toku priče, u jednom trenutku, uzviknuće: „Uzbuna“! Tada će svi igrači promeniti

svoja mesta sa onima koji stoje preko puta, što koristi i onaj koji priča da zauzme jedno mesto i time nekom drugom prepusti svoju ulogu.

. – Elementarna igra „Menjaj kuću“. – Svi učenici stoje slobodno i šire razmešteni po prostoru za vežbanje. Oko svakog učenika nacrta se krug prečnika 50 st (kredom ili prutićem, ako se igra na zemljanom terenu, a ako se igra u parku ili šumi, „kuća“ može da bude drvo, uz koje deca stanu). Jedan učenik je „beskućnik“ i on se šeta između onih koji stoje u svojim „kućama“. Na uzvik nastavnika: „Menjaj kuću“, svi učenici napuštaju svoje „kuće“ i pokušavaju ući u prvu slobodnu. Tu priliku koristi i „beskućnik“, nokušavajući da sebi osvoji „kuću“, pa je sada neko drugi (a ako je nespretan, može bigi i isti) u njegovoj poziciji.

–  Elementarna igra „Kvočka, kobac i pilići“. – Učenici formiraju 3-4 je-dnakobrojne kolone koje se slobodno razmeste u prostoru za vežbanje tako da ne smetaju jedna drugoj. Igrači stanu jedan iza drugog i čvrsto se uhvate svom prethodniku oko pasa. Prvi u koloni je „kvočka“ a ostali su „pilići“. Po jedan učenik iz svake kolone (koga je nastavnik odabrao brojalicom) stoji na 1-1,5 t ispred „kvočke“ i on je „kobac“. „Kobac“ pokušava da uhvati poslednje „pile“ u nizu, dok „kvočka“ to brani šireći ruke isnred „kobca“ i zak-lanjajući svoje „piliće“, koji se, takođe, brane izmicanjem desno-levo i sklanjanjem iza nje. Kad „kobac“ uhvati poslednje „pile“, on ide na zadnje mesto, „kvočka“ postaje „kobac“, a sledeći u redu „kvočka“. Igra

– „Probijanje obruča“ – elementarna igra snage. Učenici ponovo formiraju iste krugove. Oni se čvrsto uhvate za ruke, a jedan učenik koji je u centru, pokušava da „probije“ obruč i iziđe, što ostali onemogućuju tako što se čvrsto drže i nameštaju ruke u visini gde ovaj misli da prođe. Kad „srednji“ učenik probije obruč, ulazi sledeći i tako redom.

– Svi učenici se podele u 4 jednakobrojne ekipe. Po dve ekipe stanu zajedno u jedan isti obeležen prostor za vežbanje (npr. na jednu polovinu igra-lišta za odbojku 9×9 m). Jednoj ekipi se brojalicom dodeli lopta. Kad ova dođe u posed lopte, njeni igrači je međusobno dodaju, sa ciljem da ona što duže ostane u njihovom posedu, dok istovremeno igrači protivničke ekipe žele da im je preuzmu. Lopta se sme preuzeti samo dok je u preletu između dva igrača protivničke ekipe, a ne sme im se otimati iz ruku. Kad se lopta osvoji, menjaju se uloge ekipa.

– „Maramice“ – elementarna igra: Iste ove Vrste učenika se sada ponovo postave duž dve paralelne crte, ali sada na većoj udaljenosti jedna od druge (oko 15-20 m). Na sredinu između dve vrste postavi se na pod jedna maramica (marama, traka, mašna i slično). Učenici i jedne i druge ekipe se glasno prebroje i zapamte koji su broj. Naspram broja 1 iz jedne ekipe treba da je broj 1 iz druge, i oni bi trebalo da budu približno ujednačenih brzina. Na uzvik nastavnika: „pet“, oba učenika „pet“ iz jedne i druge vrste potrče ka maramici da je „osvoje“ za svoju ekipu. Učitelj na preskok poziva sve brojeve. Pobediće ekipa koja je osvojila više „maramica“.

– „ Između dve vatre“ Igra se organizuje na igralištu dugom 16-18 i širokom 8-9 m, koje je po sredini podeljeno poprečnom crtom. Svi učenici u odeljenju se podele u dve jednakobrojne i po spretnosti ujednačene grupe – ekipe. Svaka ekipa izabere „kapitena“ (najveštijeg u baratanju loptom), koji stane iza pro-tivničkog polja dok ostali igrači staju u jednu polovinu obeleženog igrališta Igra se loptom za odbojku, koju učitelj dodeli jednoj ekipi žrebom, ili podbacivanjem na centru, a dva igrača iz suprotnih ekipa skaču da je uhvate (kao u košarci). Ekipa koja je osvojila loptu počinje igru, koja se sastoji u tome da učenici ekipe koja je u posedu lopte i njihov „kapiten“ iza protivničkog polja gađaju druge loptom sa ciljem da ih sve pogode, što ovi izbegavaju bežanjem od nje ili hvatanjem. Igrač koga je lopta pogodila izlazi iz polja i priključuje se ovom „kapitenu“, kome pomaže u gađanju. Ako lopta pogodi igrača ali on uspe da je zadrži da ne padne na pod (ili je neko drugi iz ekipe uhvati), pogodak ne važi. Kad su pogođeni svi igrači jedne ekipe, u polje ulazi „kapiten“ koji dobija loptu i on nastavlja igru. Kad i on bude pogođen, igra se završava pobedom druge ekipe.

-svi učenici stanu u jedan (ili dva) kruga u raskorak, tako da se noge dva susedna vežbača spoje. Prvi učenik, koga odredi učitelj, počne sa provlačenjem kroz noge drugova u kretanju vijugavom, dok ne dođe do svog mesta gde se uspravi i sam stane u raskorak (sledeći učenik može da otpočne vežbu kada njegov prethodnik odmakne za 3-4 mesta od njega).

– Učenici se podele u 3-4 grupe i svaka se rasporedi naspram jedne mete u pokretu. Meta može biti obruč vezan kanapom, okačen o drvo i zaljuljan, a umesto obruča (kroz koji treba baciti), može da se okači parče pleha ili kartona, lopta u mreži i slično, što treba pogoditi sa određene udaljenosti, koja najviše odgovara učenicima ovog uzrasta. Gađa se manjim loptama (krpenjača, tenis loptica, grudva i slično);

– u istim grupama učenici sada stanu u krug (prečnika oko 5 m) u slobod-nom prostoru vežbališta. U centar svakog kruga stane po jedan učenik sa nešto većom loptom koju izbacuje uvis, a ostali, koji su raspoređeni po ivici kruga, pokušavaju da pogode loptu malim lopticama. Zadatak je što veći broj puta pogoditi loptu;

– po dve grupe učenika rade zajedno sledeće: učenici jedne grupe raspo-rede se po ivicama kruga prečnika 6-8 m, a učenici druge grupe uđu u krug. Spoljni igrači pokušavaju loptom pogoditi učenike u krugu, koji to izbegavaju bežanjem. Pogođeni učenici se raspoređuju po ivicama i nastavljaju gađanje onih u krugu, dok svi ne budu pogođeni;

– „Gađanje u pretrčavanju“: Na tlu se nacrtaju dve paralelne crte duge 15-20 m, razmaknute oko 5-6 m, koje predstavljaju „rov“. Učenici se podele u dve jednakobrojne grupe. Jedna grupa se rasporedi duž obe strane „rova“ rav-nomerno, svaki sa po jednom manjom lopticom u rukama, a druga stane na početku između crta „rova“. Na znak nastavnika druga grupa protrčava kroz „rov“, a učenici iz prve grupe ih gađaju. Pogoci se izbroje i promene uloge. „Koja će ekipa imati više pogodaka“?

– „Između jedne vatre“: Među učenicima se izaberu dva učenika koja su najveštija u baratanju loptom i rasporede se kao „kapiteni“ na dve suprotne strane jednog kvadratnog prostora dimenzije 9 h 9 m. Svi os-tali učenici stanu u taj prostor. Na znak nastavnika otpočinje igra koja se sastoji u gađanju igrača loptom, koje izvode dva „kapitena“, dok ostali to nastoje izbeći izmicanjem i bežanjem po terenu. Pogođeni igrači se priključuju „kapitenima“ i nastavljaju sa gađanjem dok i poslednji ne bude pogođen (taj je pobednik igre).

–  „Borba za loptu“: svi učenici se razdele u dve jednakobrojne ekipe (ili devojčice protiv dečaka) koje izmešane među sobom stanu na isto obele-ženo igralište (može na jednoj polovini sportrkog terena). Žrebom se odredi kojoj će ekipi pripasti lopta za otpočinjanje igre koja se sastoji u što dužem međusobnom dodavanju lopte u ekipi koja loptu ima i u nas-tojanju druge ekipe da loptu osvoji i sama što duže dodaje. Lopta se od protivnika sme preoteti samo dok je u vazduhu, u preletu između dva igrača, a ne i iz ruku protivnika Cilj je da se lopta što duže zadrži u posedu;

– Elementarna igra „ preko i oko švedske klupe“

Odeljenje podeliti na dve jednake grupe, a dve klupe postaviti tako da su udaljene jedna od druge 3-4 m-učenici zauzimaju mesta sedajući svako na svoju klupu.Na znak učitelja sva deca optrče jedan krug oko klupe i sedaju na svoja mesta.Cilj je u tome ko će pre i pravilnije obaviti zadatak.Igra se ponavlja više puta.

– „Napad na utvrđenje“ – elementarna igra: Svi učenici stanu u jedan većikrug, u čiji se centar postave 4 čunja (plastičnih flaša, kupa od granja islično), što predstavljaju „utvrđenje“, koje brani jedan učenik izabran bro-jalicom. Ostali učenici koji su raspoređeni po ivici- kruga kotrljanjem

jedne lopte pokušavaju oboriti „utvrđenje“ a učenik koji ga brani to nedozvoljava tako što se stalno postavlja između „utvrđenja“ i lopte i zaus-tavlja loptu. Učenici koji gađaju nekad i zavaravaju čuvara, ne bi li ganamamili na pogrešan smer. Učenik koji pogodi „utvrđenje“ postaje čuvar;

– Hvatalica kroz „ulice“: Svi učenici, osim dvoje određenih brojalicom, stanu u 4 vrste (vrsta od vrste udaljena oko 1 m) i uhvate se za ruke. Prostor od 1 m između vrsta nazvaće se ulicama. Dva, brojalicom određena, učenika zađu svaki u po jednu ulicu i na znak nastavnika jedan hvata drugog, ali tako da se trčati može samo kroz ulice. U toku igre na znak nastavnika: „svi udesno“ učenici puste ruke, okrenu se za 90° udesno i ponovo uhvate za ruke, formirajući sada „ulice“ u drugom smeru, što zbunjuje one koji se jure. Kad učenik koji se lovi bude uhvaćen, učitelj brojalicom odabere drugu dvojicu.

– „Oduzimanje traka“: Učenici se podele u dve grupe. Svaki učenik prve grupe zadene u nogavicu ili za pojas šortsa jednu traku (maramu, mara-micu, mašnu ili slično). Na prvi znak nastavnika rečima „beži“ ovi se razbeže po ograničenom prostoru za bežanje, a na drugi znak dat piš-taljkom, članovi druge grupe ih jure da im oduzmu trake. „Ko će oduzeti više traka?“ Kad su sve trake skinute, grupe menjaju uloge;

– „Ko pre do lopte?“: Na tlu se nacrta, zavisno od broja učenika, nekoliko manjih krugova po kružnici jednog većeg kruga prečnika 5-6 m. U svaki od ovih manjih krugova stane po 4 učenika, koji su razbrojani na „prvi“, „drugi“, „treći“ i „četvrti“. U centru kruga je jedna lopta. Učitelj glasno prozove: „drugi“! na šta svi koji su drugi potrče ka centru da osvoje loptu za svoju grupu (četvorku). Cilj je da jedna ekipa u više puta ponovljenom pozivanju brojeva, ali ne redom, već na preskok, što češće dođe u posed lopte (ista lopta se vraća uvek u centar);

–  „Osvajanje mesta“: Kao u prethodnoj igri, učenici stoje u istim krug-ovima, ali sada svi krugovi redom obeleženi brojevima 1,2,3…, dok je i u centru jedan krug, koji nije obeležen i u njemu su takođe četiri učenika. Kad učitelj vikne: „Jedan i pet“, učenici koji su u tim krug-ovima treba da zamene mesta (da pretrče iz jednog u drugi krug); za to vreme ovi iz centra pokušavaju da zauzmu mesto u jednom od ova dva kruga. Kad u krug uđe četvoro, preostali idu u centar i čekaju sledeće prozivanje.

– Elementarna igra „Mačka i miš“ sa loptom. Učenici formiraju dva šira kruga i u svaki krug stanu po dva učenika. Učenici iz kruga su „miševi“, a oni po njegovoj kružnici „mačke“. „Mačke“ između sebe dodaju loptu nogom, a „miševi“ je nastoje oduzeti. Onaj kome to uspe, menja mesta sa učenikom koji je pogrešio u dodavanju i igra se nastavlja;

– Elementarna igra „ Koja grupa najbrže hvata“Odeljenje se podeli na tri jednake grupe.Predstavnik iz jedne grupe ( ostali iz njegove grupe sede) hvata učenike iz druge dve grupe sa zadatkom da ih u vremenu od 20 sekundi uhvati što više.Nakon 20 sekundi učitelj utvrđuje broj uhvaćenih, a igra se nastavlja tako što sada hvata učenik iz druge grupe, zatim iz treće, a rezultati se porede i određuju pobednici.

– Elementarna igra „Hvatanje loptom“Učenici se kreću slobodno u prostoru za vežbanje.Jedan učenik ima loptu i na znak nastavnika „hvata“, odnosno pogađa loptom ostale učenike.Kada u tome uspe , „hvatanje“-pogađanje,nastavlja pogođeni učenik, a on je slobodan i uključuje se u igru.

– „Odbojka-tenis“: Svi učenici se podele u dve jednakobrojne mešovite grupe i svaka stane u jednu polovinu igrališta za odbojku (9×9 m). Preko sredine igrališta razapne se na visini od oko 1,5 m kanap. Jedna ekipa žrebom dobije loptu za odbojku i počne igru sličnu odbojci. Prvi učenik odbije loptu u vis prema nekom od svojih igrača. Kad lopta padne na tlo i odbije se, igra drugi igrač, koji može da je odbijanjem prebaci preko kanapa drugoj ekipi ili može da je doda prvo još jednom svom igraču, da on kao treći „igra preko“. Između prva dva odbijanja, lopta treba prvo da padne na zemlju i da se od nje odbije. Greške u igri su: kad jedan igrač odbije loptu dva puta uzastopce, ako je odbije nogom, ako se lopta dva puta povezano odbije od tla, ako se baci van linija protiv-ničkog terena, ako se u okviru jedne ekipe igra loptom više od tri puta. Pri svakoj ovakvoj greški, lopta se dodeljuje protivničkoj ekipi.

– Elementarna igra „Preseci put lopti“.Formira se krug, u sredini kruga je jedan igrač.Deca sa periferije kruga dodaju loptu jedan drugom preko deteta koje je u sredini kruga.Igrač u sredini kruga pokušava da preseče put lopti, pokušava da je uhvati, i ukoliko u tome uspe, onda u krug ulazi dete koje je poslednje dodirnulo loptu, odnosno uputilo loptu.

PRIMENA ELEMENTARNIH MOTORIČKIH IGARA U UVODNOJ FAZI ČASA KAO CILJ „EMOCIONALNOG RASTEREĆENJA“ UČENIKA, I NJIHOVA UPOTREBA U SAVREMENIM USLOVIMA ŽIVOTA

Vladimir Živanović, Master profesor fizičkog vaspitanja i sporta Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, Srbija

Apstrakt: Interesovanja rada predstavljaju osnove elementarnih igara, kao specifični oblici kretanja učenika, koja se inače i preporučuju u udžbenicima metodike fizičkog vaspitanja, kao jedan od vidova sredstava izvođenja zadataka u uvodnoj fazi časa, i njihovo reflektujuće značenje u savremenim uslovima života. Na odluku za pisanje ovoga rada, uticao je između ostalog značaj telesnog kretanja, uz nedostatak odgovarajuće literature iz ove oblasti, kao i velika zastarelost postojeće. Predstavljen je jedan od mogućih pristupa nastavnom gradivu, i oni koji ga pročitaju, znaće da je namenjen prevashodno učenicima osnovne škole koji žele da imaju lepo oblikovano telo, da poboljšaju individualne fizičke sposobnosti, da razviju pozitivne osobine ličnosti i očuvaju svoje zdravlje. Sveobuhvatna analiza intenziteta i oblika takvih kretanja, između ostalog razmatra opravdanost primenjivanja navedenih igara, uglavnom umerenog i srednjeg nivoa fiziološkog opterećenja, prikladnog u uvodnoj fazi časa, (sa dopunom, da u igrama ne postoji striktna zakonomernost u opterećenju organizma fizičkim naporom, već je ono promenljivo i zavisi od razvoja same igre). Cilj rada prevashodno upućuje mlade na ostvarivanje efikasnije motoričke komunikacije i stvaranja njihove navike za svakodnevnim fizičkim vežbanjem u svrsi pozitivnih transformacionih efekata funkcionalnih sistema i morfoloških karakteristika. Sredstva koja služe postizanju ciljeva u uvodnoj fazi časa fizičkog vaspitanja, i kakve i koje prirodne oblike kretanja možemo primeniti, u dinamičnom i sintetičnom obliku, predstavljena su kao: puzanje, hodanje, trčanje, skokovi, bacanje, penjanje…, odnosno, kretanja koja proističu iz elementarnih igara sa zadacima da se neko stigne, prestigne, sakrije, popne uz spravu ili siđe sa nje, uz malo korigovano izražen takmičarski motiv.

Sagledavajući efekte primene elementarnih igara, prevashodno u osnovnoškolskoj ustanovi, i to na nastavi fizičkog vaspitanja, mora se uzeti u obzir „razvijanje raznovrsnih ljudskih sposobnosti, i to intelektualnih, senzornih, praktičnih, izražajnih i fizičkih“. Osnovni cilj i zadaci uvodne faze časa fizičkog vaspitanja, koji ujedno predstavlja jedinstvenu celinu, i ima svoj tok i faze, koje su podjednakog značaja, jesu adekvatni odgovori na postavljena pitanja: zašto (cilj, ishodi), šta (sadržine), kako (metode, postupci), i čime (sredstva, mediji). Kako bismo dobili adekvatne odgovore, mora se podrobnije poznavati sadržina struke, jer iz svrhe predmeta upravo i proizilaze već napomenuti ciljevi, a iz ciljeva metode rada i načini evaluacije ili vrednovanja. Čas se po normativima uslovno deli na četiri poglavlja i to na: uvodni, pripremni, glavni i završni deo, sa zasebnim celinama i karakterističnim sadržajima, zadacima i dužinom trajanja. U uvodnom delu časa fizičkog vaspitanja, kao opšti cilj, treba navesti to, da se učenici uvode, zagrevaju i pripremaju svoj organizam, pre svega kardiovaskularni i respiratorni sistem, za veća opterećenja u narednim delovima časa, pa samim tim, opšti učinak zagrevanja je u ubrzanoj cirkulaciji krvi, i uvodni deo traje oko 5 minuta, uz najčešću primenjivanost frontalnog oblika rada. Promenljivošću dinamičnih kretanja, tj. elementarnih igara, stavljaju se u pokret svi delovi tela i priprema organizam za već rečeno, povećane napore u toku časa, prevashodno srca i krvotoka, organa za disanje, aktivnosti nervnog sistema i pokretljivosti mišića i zglobova, predstavljenih kao osnova fizioloških ciljeva. Vaspitno-obrazovni ciljevi izraženi su stvaranjem ugodnog i vedrog raspoloženja na času uz zainteresovanost za vežbanjem i sa razvijenom disciplinovanošću, pažnjom i sposobnošću brzog reagovanja. Korišćenjem raznovrsnih sredstava, utiče se i na poboljšanje motoričkih sposobnosti, sa upoznavanjem i savladavanjem različitih igara, uz sveopštu povećanost motoričke informisanosti. Dosadašnjih knjiga, radova ili članaka navedene tematike ima malo, uglavnom su starijeg datuma i predstavljaju opredeljenje autora rada za detaljnijim izlaganjem datoga problema. Tomić, D. (1991) je u svom izdanju „Vaspitanje igrom“, obradio neke elementarne igre i dao ih na uvid uglavnom rekreatorima fizičke kulture. U knjizi autora (Sikimić, Lj. 2003), ona pokazuje sposobnost integrisanja saznanja iz više naučnih oblasti i njihova operacionalizacija u igrama koje se bez rizika primenjuju na raznim mestima i u raznim situacijama, što je i ovim radom predstavljeno, uz naravno potpuno različite elementarne igre

TEORIJSKI OKVIR Pregled elementarnih igara, kroz pozitivnu prizmu, i njihovi nedostaci u uvodnoj fazi časa fizičkog vaspitanja Izloženom građom u radu, sa bogatim objašnjenjima daje se učenicima osnov za prevashodno razvijanje ljubavi ka savladavanju elementarnih motoričkih igara, sa veoma značajnim pozitivnim biološkim efektima, na njihov organizam, i to naročito u savremenim uslovima življenja. Njihovom jednostavnošću i razvijenim sadržajima, igre su prilagođene i učenicima izrazitih fizičkih sposobnosti, ali i onima sa umanjenim nivoom tih sposobnosti, tj. onih koji pokazuju slabije interesovanje i potrebu za manipulacijom telom i pojačanom dinamikom kretanja. Elementarne igre, sa svog pozitivnog aspekta, utiču na razvoj kreativne, slobodoumne i kulturološko-emancipovane ličnosti, sa ukidanjem nacionalnih, rasnih i jezičkih razdvajanja učenika. Posmatrano kroz širi dijapazon, rad ima u biti, da ovakva motorička kretanja, pored svrsishodnosti u nastavi, podstakne između ostalog i razvije trajnu potrebu i naviku kod učenika, u različitim formama i oblicima rada, da omoguće zadovoljenje nagona za telesnim kretanjemvežbanjem i osposobi ih za rešavanje neophodnih motoričkih zadataka, u savremenim uslovima života primenjivanih u budućim zanimanjima. Elementarne igre, mogu u potpunosti, zadovoljiti organizacione zadatke uvodne faze časa, i u tom slučaju, početak časa, je jednostavan i brz sa svega nekoliko reči, bez obzira da li učenici čekaju u vrsti ili ne. Čas može početi na svakom delu vežbališta, jednostavnim i kraćim obraćanjem nastavnika uz objašnjenje igre i davanjem inicijative za početak časa. Autor ovoga rada je smislio sve navedene varijante elementarnih igara koje se organizuju: individualno (ptičići u gnezda, uhvati loptice, „Brzi Gonzales“…), u paru (najzad slobodni, lovci i srne, sumo duel, mačka i miš, 4x2,…), u trojkama i četvorkama (kreketanje žaba i ulov roda, preskok gusenice, sunđer juri,…), petorkama (vojnik na zadatku,..), šestorkama („igra stolicama“,..), osmorkama (pronađi svoj marker, čuvene „zuce“...), frontalnim oblikom rada (vođa plemena pogađa, praćenje zvuka, papir na leđima, između četiri vatre,…). U vrstama organizujemo sledeće elementarne igre: (promena mesta, vruće rukavice, brza kolica, „komičari“,..), u kolonama (predaj brzo loptu, kolut napred zgrčeno-kolut nazad zgrčeno, „prostorne bučice“,...), u krugu (dodavanje lopte u krug, oduzmi loptu, pogodi ko je, uspešni golman...) i sl.

PREDMET RADA Ovakvim navedenim podelama olakšavamo organizaciono-metodičke forme rada u kasnijim fazama časa. Iskustveni rezultati nam pokazuju da deca najbolje podražavaju poznate pojave iz njihove okoline i svakidašnjeg života, naročito u mlađim razredima, dok se složeniji oblici igara više primenjuju u starijim razredima. Raznovrsnošću igara i organizovanim i pravilnim sistemom dolazi se do nenametljive socijalizacije dece, sa napuštanjem svoje egocentričnosti. Elementarnim igrama se ne ostvaruju samo zadaci uvodne faze časa, već i veliki deo sveobuhvatnih ciljeva nastave fizičkog vaspitanja. Prema Fetcu (1978), fiziološko opterećenje se sagledava s aspekta opterećenosti kardiorespiratornog sistema, naprezanja muskulature, ali i stanovišta složenosti kretanja-naprezanje u razvijanju koordinativnih sposobnosti. Punom linijom označeno je naprezanje unutrašnjih organa, tačkastom naprezanje muskulature, a isprekidanom-naprezanje koordinacionih sposobnosti. Tabela 1. Fiziološka kriva prema Fetcu Uz pravilnu teorijsku i metodičku primenu u nastavi fizičkog vaspitanja, nedostataka elementarnih igara, praktično i nema. Negativne strane igara se javljaju uglavnom kod onih profesora koji su nedovoljno obučeni za svoj poziv.  51 Glavna problematika na času fizičkog vaspitanja, pored objektivnih pokazatelja opterećenja mora biti i subjektivna, pod kojom podrazumevamo, vlastiti osećaj učenika, u toku vežbanja, njegov zamor i težinu zadataka. Najbolji način primene elementarnih igara, u uvodnoj fazi časa, zasnovan je na postepenom, laganom i sistematskom uvođenju učenika u rad, kako bi svi sistemi organizma bili prilagođeni progresivnom porastu fizioloških opterećenja u narednim fazama časa. Ukoliko se radi suprotno od napomenutog, dolazi do krupnih grešaka. Greške se ogledaju u raznim vidovima povreda mišića, ligamenata, zglobova, koštane strukture.., i to naročito pri nižoj temperaturi vazduha. Iako je u uvodu rada rečeno da elementarne igre često imaju takmičarski motiv, njega ipak u toku zagrevanja treba svesti na najmanju moguću meru, sa pre svega izraženim aspektima zadovoljstva, sreće, radosti i uživanja u igri. Samo najbolji metodičari i profesori fizičkog vaspitanja znalački to primenjuju uz odgovarajući instinkt primenjivosti svsishodnih principa vaspitne i zdravstvene usmerenosti u nastavi fizičkog vaspitanja - uvodne faze časa, poznajući i uzrasne osobenosti učenika i elementarne igre do perfekcije. Pravi profesori će tačno osetiti kada intenzitet zadate elementarne igre treba za nijansu povećati, a kada smanjiti, i to ili promenom date igre, ili davanjem novih uputstava, u istoj. Primera radi, za nekoga je i opterećenje na nivou 145-150 otkucaja u minuti maksimalna vrednost, koju učenik može da savlada, dok sa druge strane imamo i učenike, i to uglavnom one kojima i opterećenje na nivou 190-200 otkucaja u minuti, ne predstavlja skoro nikakav problem. Frekvencija srca je proporcionalna intenzitetu rada, odnosno utrošku kiseonika (O2) za vreme napora. U opsegu intenziteta od lakog do umereno teškog (submaksimalnog) frekvencija se linearno povećava sa povećanjem opterećenja. Što je veći promet energije, više O2 treba dopremiti aktivnim mišićima. MVS linearno raste sa metabolizmom, i veća količina krvi može da dopremi više O2 mišićima, tako i FS linearno povećavamo radom. MVS (minutni volumen srca), zavisi inače od FS (frekvencije srca) i UV (udarnog volumena). Učenici maksimalnu vrednost frekvencije srca treba da dostignu u glavnom delu časa, a ne uvodnom, što predstavlja u slučaju zanemarivanja krupnu grešku. Na osnovu praćenja, intenziteta rada i FSmax, (FSmax = 220 – godine starosti (+- 10)), donosi se sud o opterećenosti učenika u pojedinim fazama časa, a isto tako i u njegovoj celovitosti. Povremeno u radu, nastavnik zato i koristi pulsmetar, radi provere dobijenih parametara kod učenika, a tema koja se bavi sveobuhvatnim istraživanjem savremenim sredstvima (tj. pulsmetrom) za procenu opterećenja učenika u uvodnom delu časa, biće obrađena u nastavku sledećeg rada. (Svi navedeni normativi, na času fizičkog vaspitanja, treba da budu ispoštovani od strane nastavnika, kako bi imali blagotvorno dejstvo na dečiji organizam). Odnos između opterećenja metabolizma i FS Utrošak O2 (L/min) F.S. Opterećenje (W) Promet energije (kJ/min) 0,9 85 50 21,0 1,5 110 100 33,6 2,1 125 150 46,2 2,8 160 200 58,5 3,5 180 250 71,4 4,2 190 300 84,0 Definicija iznesene problematike jeste da neadekvatne elementarne igre u uvodnoj fazi časa, mogu dati neželjene posledice u vidu neostvarivanja zadataka postepenog fiziološkog opterećenja učenika, preteranog angažovanja lokomotornog aparata navedenih sistema kao i narušenost koncepcije intenziteta nastave. Redosled procesa sazrevanja i uzrasne karakteristike učenika, od mlađeg školskog uzrasta do srednjeg i starijeg školskog uzrasta, čije karakteriske nismo preskočili, kako bi tabela bila kompletna (prikaz rađen uz pomoćna uputstva iz knjige dr Milutina Stojanovića,1979) GODINE DEVOJČICE DEČACI 8 Proširenje karlice, zaobljenje bokova; godišnji priraštaj visine je ujednačen, i ne opada u odnosu na raniji period; težina muskulature iznosi oko 27,2% od celokupne težine tela; promer mišićnog vlakna 38 mikrona; nizak prag tolerancije na CO2 i H+La; sazrevanjem viših segmenata centralnog nervnog sistema, a naročito kore velikog mozga, uspostavljaju se i novi i složeniji motorni refleksi, uspostavlja najfinija koordinacija, uz razvitak pravoga smisla i celishodnosti; težina mozga oko 1381grama (po Mateevu) Godišnji priraštaj visine je ujednačen, i ne opada u odnosu na raniji period; relativno nizak prag tolerancije na CO2 i H+La; sazrevanjem viših segmenata centralnog nervnog sistema, a naročito kore velikog mozga, uspostavljaju se novosloženi motorni refleksi, uspostavlja najfinija koordinacija, uz svrsishodan razvitak pravoga smisla i celishodnosti; težina mozga oko 1210grama (po Mateevu)  53 9 Pojačana sekrecija lojnih žlezda; uspostavljanje normalne fiziološke iskrivljenosti kičmenog stuba, sa odlikama svoje plastičnosti i podložnosti deformitetima; bogato razvijanje pokreta, a naročito preciznih pokreta rukovanja ili manipulativnosti Uspostavljanje normalne fiziološke iskrivljenosti kičmenog stuba, sa odlikama plastičnosti i podložnosti deformitetima; promer mišićnih vlakna 39 mikrona; bogato razvijanje pokreta, naročito preciznih pokreta rukovanja manipulativnosti 10-11 Početak pupoljastog razvijanja dojki; u razvoju grudnog koša, rebra postaju sve kosija, a ugao rebarnih lukova sve oštriji, tako da prednjezadnji prečnik predstavlja približno oko 75 % poprečnog; mala sposobnost rada u anaerobnim uslovima i manji kapacitet radne sposobnosti; relativno kratak period oporavka odgovarajućeg intenziteta Početak rasta penisa i testisa; težina muskulature iznosi oko 30,8% od celokupne težine tela; manja sposobnost rada u anaerobnim uslovima i manji kapacitet radne sposobnosti 12 Izbijanje stidnih dlaka, povećanje genitalija; povećani priraštaj visine tela, i to oko 8cm, kao i težine tela u toku dve godine za oko 20 kg (između 7 i 30 kg); promer mišićnog vlakna 44 mikrona; težina mozga oko 1370 grama (po Mateevu) Porast larinksa; u razvoju grudnog koša, rebra postaju kosija, ugao rebarnih lukova sve oštriji, a prednjezadnji prečnik predstavlja oko 75 % poprečnog; brz period oporavka posle povećanog intenziteta; težina mozga oko 1405 grama (Mateevu) 13 Promena vaginalnog sekreta od alkalne u jako kiselu reakciju Povećanje testisa i porast penisa, pubes; promer mišićnog vlakna 50 mikrona 14 Menarhe (menstruacija u početku često neredovna i bez ovulacije), izbijanje dlaka pod pazuhom Mutacija (menjanje glasa), oticanje grudnih žlezda; povećanje godišnjeg priraštaja visine, i to oko 10 cm godišnje, kao i težine tela u toku dve godine za oko 20 kg (između 7 i 30 kg) 15 Izraženije promene karlice; znatna promena zapremine grudne duplje, grudni koš se širi u svim pravcima, a da pri tom sternum ne menja svoj ekspiratorni položaj, te zato i preovladava kostalni tip disanja Pigmentiranje skrotuma, porast dlaka u aksili, početak nicanja brkova, svršetak rasta testisa, prva ejakulacija  Menstruacija postaje redovna, pojava akni; prestanak rasta skeleta, sa tendencijom za 1-2 god. završetka okoštavanja; kod veće izloženosti opterećenjima preovlađuje mešoviti tip, odnosno kosto-dijafragmalni tip disanja; težina muskulaure iznosi oko 32,6% od celokupne težine tela; promer mišićnog vlakna 92 mikrona; optimalna sposobnost rada u anaerobnim uslovima i veći kapacitet radne sposobnosti; težina mozga oko 1450 grama (po Mateevu) Pojačan volumen grudnog koša i razvijena muskulatura, sa preovladavanjem trbušnog, odnosno dijafragmalnog tipa disanja; optimalna sposobnost rada u anaerobnim uslovima i veliki kapacitet radne sposobnosti; težina mozga oko 1480 grama (po Mateevu) 21 Optimalno čvrsta veza mišića sa kostima; viši prag tolerancije na CO2 i H+La; period zrelog doba, sa punim psihičkim i fizičkim razvojem i sposobnošću za najveća dostignuća Prestanak rasta skeleta i početak zrelog doba, sa tendencijom u narednih 1-2 god. njegovog završetka okoštavanja; optimalno čvrsta veza mišića sa kostima; težina muskulature preko 40% od celokupne težine tela; promer mišićnog vlakna 120 mikrona; visok prag tolerancije na CO2 i H+La; adolescentno doba karakteriše puni fizički i psihički razvoj i sposobnost maksimalnih dostignuća, svih funkcija sistema

REZULTATI Primerenost svrsishodnih kretanja uvodnog dela časa fizičkog vaspitanja Navedena problematika obuhvata periode mlađeg (od 7, 8 do 10, 11 godina) i srednjeg školskog uzrasta (od 11 do 14, 15 godina), a bez starijeg školskog uzrasta. Uvodni deo časa fizičkog vaspitanja, sa vremenskim periodom od 5min., i svim već navedenim uzrasnim osobenostima će pokazati svu svoju pravilnu namenu, ukoliko dominiraju raznovrsna kretanja, sa kompletnom angažovanošću lokomotornog aparata i velikih mišićnih grupa. Ona kretanja koja dominiraju u prvoj, odnosno uvodnoj fazi časa, moraju biti u potpunoj sinergiji sa kritičnim periodima razvoja fizičkih sposobnosti, uz neophodni akcenat, da navedeni deo časa, ne može služiti značajnijem, već progresivnom tretiranju fizičkih svojstava dece. Neravnomerni parametri biološkog i hronološkog uzrasta deteta, kao i nekih sistema u organizmu, govore da neke elementarne igre i neka kretanja, nisu poželjna u ovom delu časa fizičkog vaspitanja. Usvojene i dobro poznate motorne navike, učenici treba da izvode bez većih problema. Najpoželjnija kretanja, a samim tim i elementarne igre su one, gde preovlađuje brzina kretanja, potom opšta izdržljivost i gipkost, ili pokretljivost. U znatno manjoj meri će biti primena elementarnih igara apsolutne snage, kao i izdržljivosti u statičkoj snazi. Usvojene i dobro poznate motorne navike, učenici treba da izvode bez većih problema. Šire posmatrano, najbolji rezultat elementarne igre ostvaruju u situaciji primene igara i uopšte fizičkog vaspitanja i fizičke kulture kod ljudi kod kojih su u upotrebi i u zrelom dobu, odnosno onih gde je nastava ostavila potrebu za trajnim vežbanjem u današnjim, savremenim uslovima života. Veliki značaj naravno pripada profesoru fizičkog vaspitanja, jer on u ovoj situaciji predstavlja „glavnu kariku“ svega izrečenog.

Elementarne igre, u kojima preovladava brzina, a koje će se primeniti u mlađem školskom uzrastu (razvrstanih po težini) su:
1. Mreža za nastavnika – prostor je ispražnjen i pravougaonog je oblika. Nastavnik ili učitelj trči unazad ili natraške, okrenut licem prema deci, sa promenom smera kretanja i to tako, kako bi dozvolio, nakon kraćeg vremena, i pljeskom dlana o dlan, da ga deca uhvate „u mrežu“.
2. Spajati delove tela – učenici proizvoljno trče u ograničenom prostoru, i kada nastavnik uzvikne ime nekih delova tela, npr: ruka-peta, glava-koleno-nos itd., učenici što pre pipaju delove tela, i to onim redosledom kako je nastavnik rekao. Na određeni znak ponovo počinju da trče.
3. Pronađi svoj marker – nastavnik ili učitelj podeli decu u dve grupe. Dva markera, različitih boja drži u ruci, i određuje, koja grupa, pripada kojoj boji. Nakon toga, učenici trče u ograničenom prostoru, a nastavnik drži jedan marker u jednoj ruci, a drugi marker u drugoj. Na znak „Pronađi svoj marker!“, nastavnik stane na proizvoljno mesto i odruči. Učenici dotrče i poređaju se jedno do drugoga, sa one strane gde je njihova boja. Nastavnik isto tako, može premeštati markere iz jedne u drugu ruku.
4. Ptičići u gnezda – u sva četiri ugla ograničenog prostora nacrtamo manje pravougaonike. Učenici slobodno trče imitirajući let ptica. Na znak nastavnika „Ptičići u gnezda“, i brojanjem do tri, učenici se trude da uđu u najbliže pravougaonike. Ukoliko je neko, u određenom vremenu ostao van pravougaonika, ispada iz igre.
5. Promena mesta – dve grupe učenika, podjednakih i po kvantitetu i po kvalitetu, stoje okrenute jedna prema drugoj na linijama udaljenosti oko 10-15 metara, jedna od druge. Kada nastavnik da znak, spuštanjem ruke iz uzručenja, učenici trče na suprotnu stranu, menjajući mesta, tj. praveći rotaciju oko svoje uzdužne ose za 360 stepeni i ređaju se iza linije. Polazni položaji, su različiti i to iz stojećeg stava, upora klečećeg za rukama, upora čučećeg, upora sedećeg, licem ili leđima okrenuti, kao i iz prednjeg ležećeg upora.
6. Najzad slobodni – u parovima po dvoje, i uspravnom stavu, učenici su privezani kanapom ili trakom za gornje skočne zglobove. Znakom nastavnika, obuhvate partnera rukom oko struka i oboje otpočinju trku u obeleženom prostoru kretanjima napred-nazad, ili u jednom ili drugom smeru.

Elementarne igre, tipa hvatalice, (razvrstanih po težini) u mlađem školskom uzrastu mogu biti sledeće:
1. Tipična hvatalica – jedan učenik hvata ostale koji beže u ograničenom prostoru. Kada učenik dotakne rukom jednog od svojih drugova, menjaju uloge. U svrsi korisnosti navedenog zadatka, poželjno je da učenik koji hvata, nosi u ruci marker, radi raspoznavanja. (hvatalicu možemo i modifikovati, određivanjem „dva hvatača“, tri ili više njih).
2. Lovci i srne – veličina ograničenog prostora je u uskoj zavisnosti od kvantiteta učenika. Dva učenika, predstavljaju „lovce“, a ostali su „srne“. „Lovci“ se uhvate za ruke i hvataju u određenom prostoru „srne“. „Srna“ je uhvaćena čim je neko od „lovaca“ dotakne i ona odmah postaje „lovac“ (uhvativši se za ruke sa lovcima). Igra se sve dotle dok ne ostanu dva učenika, smatrana pobednicima u ovoj igri, koja su nagrađena aplauzom, a ukoliko se igra ponavlja, onda postaju „lovci“.

Elementarne igre, za razvijanje spretnosti, u mlađem školskom uzrastu (razvrstanih po težini) mogu biti sledeće:
1. Dodavanje lopte u krug – stojeći u uspravnom stavu i u krugu, zasukivanjem trupa oko ose rotacije, dodavati partneru loptu u visini kukova, bočno i u smeru kazaljki na časovniku. Kada se svi učenici po jednom dodaju i opišu celi krug, igra se nastavlja u suprotnom smeru. Ukoliko hoćemo da ubrzamo datu igru, možemo se koristiti još jednom loptom.
2. Sumo duel – u obeleženim krugovima, stojeći u paru jedan naspram drugog, učenici pokušavaju hvatajući se „u koštac“, snagom svojih mišića, vučenjem ili guranjem na trenutak da pomere s mesta i iznesu partnera iz kruga.Vreme sumo duela, je relativno kratko, uz poštovanje protivnika i pružanjem ruke pobedniku.
3. Uhvati loptice – učenici trče po igralištu, bacajući lagano u vis, male lopte punjene peskom. Nekoliko učenika nema loptice u rukama, te se trude da ih uhvate, koje su pale na tlo. Sada učenici, koji su izgubili svoje loptice, pokušavaju da ih preotmu od nekog drugog i tako u krug.
4. Kreketanje žaba i ulov roda – u nekoliko nacrtanih „bara“, manjeg rastojanja, nalaze se „žabe“. Između „bara“ šetaju dve ili više „roda“. „Žabe“ prelaze skačući četvoronoške iz „bare u baru“, u koje mogu ući najviše četiri žabe, dok „rode“ poskakujući nastoje u međuvremenu da uhvate koju „žabu“. Uhvaćena „žaba“ ima zadatak da „krekeće“ 3-4 sekunde, a potom postaje „roda“ i obrnuto.
5. Oduzmi loptu – učenici naprave kvadrat, ili krug, u zavisnosti od broja učenika, sa optimumom od njih 6-7 i to tako da se jedan od njih nalazi u sredini navedene geometrijske figure. Svaka opisana figura predstavlja igru za sebe. Učenici se dodaju rukom (najčešće u skoku) ili nogom, kako nastavnik odredi, ili po dogovoru rukovodeći se demokratskim načinom upravljanja na času, dok srednji igrač nastoji da oduzme loptu. Ako mu ta namera uspe, on menja ulogu sa onim učenikom koji je imao poslednji loptu.
6. Vođa plemena pogađa – učenici izaberu između sebe „vođu plemena“. Taj učenik se okrene licem ka zidu ili nekom drugom predmetu, a ostali učenici, udaljeni od njega se dogovore, šta će pred njim raditi, kako bi on pogađao. Npr.: imitiraće ili oponašati, pokušaj lova u šumi. Približivši se „vođi plemena“, oni mu kažu: Dobar dan, vođo našeg plemena! On im odgovori: Dobar dan, deco. Gde ste bili? U šumi. Šta ste tamo radili? Sada deca pokazuju, šta su radila, a vođa pogađa. Kada pogodi, deca se razbeže, a on ih hvata u ograničenom prostoru, kako bi i “oni došli na presto”. Ko je uhvaćen postaje vođa, i tako u krug. Ukoliko vođa, ne pogodi, šta su deca radila, igra počinje sa istim vođom plemena.

Elementarne igre, za razvijanje prostorne inteligencije, refleksa i osećaja u mlađem školskom uzrastu (razvrstanih po težini) jesu:
1. Praćenje zvuka – svi učenici zatvore oči, dok jedan učenik uzme pištaljku, a može i čekrtaljku, kreće se po igralištu, zviždeći (ili okrećući čekrtaljku) čas tiše (ili sporije), čas jače (ili brže), kako bi učenici išli za zvukom.
2. Prolazak ispod vijače u trojci – dva učenika u uspravnom stavu vrte vijaču, dok tri učenika držeći se za ruke i zatvorenih očiju se trude da protrče ispod vijače u suprotnom pravcu od smera obrtanja. 3. Vruće rukavice – učenici se podele u dve vrste okrenuti licem jedni prema drugima na rastojanju od oko pola metra. Obe vrste predruče, s tim što jedni okrenu dlanove gore, a drugi suprotno na dole. Učenik koji ima okrenute dlanove gore golica po dlanovima svoga para sa dlanovima na dole okrenutim, i nastoji da ga zavara i udari po šakama odozgo. Protivnik izmiče dlanove i ako ga onaj koji udara promaši, menjaju uloge.
4. Lopta kao stolica – učenici se nalaze u krugu licem okrenuti prema centru. U sredini kruga je lopta. Nastavnik priđe jednom detetu, okrene ga leđima prema lopti i napravi jednu malu rotaciju oko svoje ose za 360 stepeni, a nakon toga mu zaveže oči. Zadatak je da dete idući unazad ili natraške, kada bude mislilo da je stiglo do lopte, sedne na nju. Igra se ponavlja.
5. Pogodi ko je – učenici se drže za ruke u krugu licem okrenuti prema centru. Svi se pomiču na desnu ili levu stranu. Jedan učenik je u sredini kruga zavezanih očiju i izdaje naredbu: Stoj! Učenici se zaustave na dati znak, on se uputi prema njima, dotakne bilo koga i upita: Ko si ? Zapitani mu izmenjenim glasom kaže ime drugoga. Pogodi li igrač iz sredine pravo ime, dolazi do zamene, a ukoliko ne pogodi, nastavlja igru.
6. Mačka i miš – Učenici naprave krug, držeći se za ruke, mogu da se nalaze u stojećem stavu ili čučećem uporu. U navedenom krugu nalaze se dva učenika zavezanih očiju, gde jedan oponaša mačku, a drugi miša, krećući se četvoronoške. Zadatak je da mačka ulovi miša. Kako bi se mačka mogla orijentisati gde se nalazi miš, ona mora mjauknuti 2-3 puta, a na to se miš odaziva nekim proizvoljnim zvukom. Mačka ga traži onde gde se čuje glas, a miš beži od nje. Kada mačka uhvati miša, nastavnik odredi druga dva učenika i tako u krug.

Elementarne igre, koje su opisane i raspoređene u mlađem školskom uzrastu, mogu se primeniti od prve do poslednje i u srednjem školskom uzrastu. Pored toga, elementarne igre u koristi razvijanja brzine, spretnosti i igre tipa hvatalica, nalaze se u pravoj sinergiji ovoga poglavlja. Rasporedili smo ih od najlakših do najtežih u srednjem školskom uzrastu:
1. Predaj brzo loptu – učenici naprave dve ili tri kolone u zavisnosti od njihovog broja. Stojeći u raskoračnom stavu, učenik na začelju kolone drži loptu u nivou kukova. Na dati signal učenici sa loptama iz položaja uzručenja i blagog pretklona predaju sa leđa sledećem učeniku loptu u visini čela što brže i tako redom do prvoga. Nakon toga čelni učenik dubokim pretklonom savija trup unapred i kotrlja loptu unazad po zemlji između razmaknutih nogu do sledećeg učenika i tako redom do poslednjeg. Ona ekipa koja završi prva opisani krug sa loptom, smatra se pobedničkom (igru unapređujemo sa opisana dva ili tri kruga).
2. Vojnik na zadatku – nastavnik podeli učenicima 4-5 obruča iz ritmičko-sportske gimnastike, tako da se jedan obruč nalazi u ruci jednog učenika. U ograničenom prostoru učenici se slobodno kreću, kako bi na dati znak nastavnika, učenik zakotrljao svoj obruč, a drugi njemu najbliži stojeći bočno ili frontalno oponašajući „vojnika na zadatku“, povijen se brzo provlači kroz njega, težeći da ga ne dotakne. U sledećem krugu, igra je identična, samo sa promenom učenika koji drže obruč i sada ubacuju loptu kroz njega ili „tajni plan“ koju hvata sledeći slobodan i najbliži učenik.
3. Preskok gusenice – u ograničenom prostoru dva učenika trče jednosmerno sa strane u susret kolonama od 4-5 učenika, nisko držeći krajeve zategnute vijače ili konopca. Ostali učenici iz kolona, na zvučni signal nastavnika na kraćem rastojanju oponašaju kretanje „gusenice“, jedan za drugim, spreda (u drugoj varijanti bočno, sa jedne ili druge strane), preskaču odrazom od tla zgrčeno prednožno prepreku nastojeći da ne dotaknu konopac potkolenicama i stopalom. Kada oba učenika stignu na začelje kolone, koja je vršila preskok, uloge se menjaju. Po izboru nastavnika, ili volji učenika, sledeće dvoje uzimaju konopac.
4. Brzi „Gonzales“ – učenici se nalaze u ograničenom prostoru. Učenik ima zadatak da „udari“ nekoga od učenika po ruci, ali ne preterano jako i ujedno da se i sam čuva „udarca“. Igra se završava aplauzom svih učenika, kako bi još više podigli raspoloženje za predstojeći rad.
5. Papir na leđima – igra se odvija u ograničenom prostoru, učenici su podeljeni u dve grupe. Prvoj grupi zakačimo lepljive papiriće na leđa, dok druga grupa učenika, koji ih nemaju treba da uzmu papiriće učenicima koji ih imaju. Jedan učenik može uzeti više papirića odjednom. Kada su svi papiri uzeti, uloge se menjaju.
6. Držanje za rame – tri učenika se u ograničenom prostoru drži za rame npr. levom rukom uhvati desno rame, a desnu ruku provuče kroz levu ruku sa njene gornje strane. Pošto mu je desna ruka slobodna, učenik dodirom hvata ostale koji beže. Uhvaćeni učenici se pridružuju onima koji hvataju, svako u svojoj grupi u kojoj je dodirnut, tako da kada ostane poslednji učenik, on biva nagrađen aplauzom.
7. 4x2 – u ograničenom prostoru, četiri para učenika hvataju ostale. Uhvaćeni učenik ulazi u par, a onaj koji ga je uhvatio oslobađa se. Na znak nastavnika, pljeskom dlana o dlan, četiri para učenika koji u tom trenutku hvataju ostale, menjaju se između sebe i mešaju parove, ali i dalje se smatraju „zamišljenom mrežom“ za druge učenike.
8. Brza kolica – učenici se podele u dve grupe, i to oni koji prvo „teraju brza kolica“ i oni koji predstavljaju „kolica“. Igra se odvija u ograničenom i dogovorenom prostoru, tako da učenici u stojećem stavu i visini svojih kukova, obuhvate odstraga oko kolena partnere koji se nalaze u ležećem uporu za rukama. Zadatak učenika je da u položaju „kolica“ na dati zvučni signal, krećući se dinamičkim mišićnim kontrakcijama napred-nazad što pre pređu zadatu razdaljinu. Kad se pređe prva deonica, u povratku iste, učenici brzo menjaju uloge. Vežbač koji hoda na rukama mora signalizirati partneru kada ga treba potiskivati unapred ili povlačiti unazad. Igra se završava aplauzom svih učenika.
9. Čuvaj loptu (lopte) – učenici su raspoređeni u dve ili tri ekipe, u zavisnosti od njihovog broja, i to tako da se nalaze u vrsti iza obeležene startne linije. Na rastojanju od nekih 15 metara, od svake startne linije, postavi se po jedna bučica, kao orijentir oko koje učenici treba da prođu. Prvi u ekipi drži jednu loptu (u težoj varijanti dve lopte) ispod ruke (ruku) u visini kuka. Na dati znak pljeskom dlana o dlan, deca se trude da što brže obiđu bučicu i vrate se na prvobitnu poziciju, kako bi loptu (lopte) predali sledećem učeniku, i tako redom. Ova zanimljiva igra se može završiti sa jednim, dva ili tri obilaženja celokupnih ekipa.
10. Kolut napred zgrčeno–kolut nazad zgrčeno – dve kolone učenika, na ograničenom prostoru dužine 15 metara (označenim linijama starta i cilja) i sa postavljenom strunjačom, u okviru jedne i druge kolone na sredini deonica, trude se da u običnoj štafeti sa trčanjem urade što brže kolut napred zgrčeno i nastave dalje do označene linije, a u povratku kolut nazad zgrčeno i dodirnu na startu ispruženu ruku učenika svoga tima. Sledeći učenik nastavlja isti zadatak i tako dok poslednji u krugu ne završi. Ko prvi stigne na cilj, njegova kolona je pobednička, a kao nagradu dobijaju zasluženi aplauz. Igra se može igrati u dva ili tri kruga.
11. Uspešni golman – učenici su podeljeni u više grupa i svaka grupa formira svoj krug i igra za sebe na sledeći način: u sredini kruga napravimo mali gol od dva čunja, koji brani jedan učenik ili golman. Učenici na periferiji kruga dodaju loptu nogom i u najboljem momentu pokušavaju dati gol, dok golman u krugu prati kretanje lopte, uglavnom kratkim dokorakom i brani svoj gol odbijajući loptu samo nogama. Učenik koji postigne gol zamenjuje ulogu sa golmanom. Ukoliko golman braneći svoj gol nehotice postigne autogol, njega menja onaj učenik koji je poslednji imao loptu u svom posedu. 12. Obilazi strunjače – u ograničenom prostoru, razbacano je proizvoljnim načinom nekoliko strunjača. Dva učenika, držeći se za ruke, jure ostale, ali ne smeju da trče preko strunjača, već samo  između. Oni učenici koji beže smeju prelaziti i preko njih. Dva učenika koji su uhvaćeni, menjaju prethodne.
13. Sunđer juri – četiri učenika nose sunđer, pravougaonog oblika, odgovarajućih dimenzija (napravljen u svrsi zadatka), odgovarajuće težine, tako da svaki od njih drži ugao sunđera. Držeći uglove sunđera, oni hvataju ostale učenike koji slobodno beže po ograničenom prostoru. Oslobađa se nošenja učenik koji je dodirnuo rukom učenika koji beži i tada menjaju uloge.
14. Uzimanje stvari – Na dve suprotne strane, rastojanja oko 10 metara, nacrtaju se krugovi u koje stavljamo isti broj sitnih predmeta-loptica punjenih peskom, bučica, markera, šišarki, kestenja, itd. Nastavnik podeli učenike u dve grupe, podjednake jačine i brojnosti, tako da svaka od njih stoji ispred određenog kruga. Na znak nastavnika, učenici uzimaju samo po jedan predmet i nose u protivnički krug, gde ga i ostavljaju. Nakon toga uzimaju novi predmet koji su im protivnici ostavili i ponovo ga nose na suprotnu stranu, i tako do završetka igre, koja traje najviše 2 minuta zbog svoje malo veće intenzivnosti. Kada se prebroje predmeti u krugovima, pobednici su učenici, kod kojih se nalazi manji broj predmeta.

Elementarne igre, za razvijanje prostorne inteligencije, refleksa i osećaja u srednjem školskom uzrastu (razvrstanih po težini) su:
1. Dečija šala – jedan učenik u manjem ograničenom prostoru ima zavezane oči i predstavlja „učenika u mraku“. Ostali učenici su oko njega, zadirkuju ga, golicaju, a on ih hvata, ali bez kretanja sa mesta. „Učenik u mraku“ može se i sagnuti ili čučnuti, kako bi i na taj način uhvatio učenike. Uhvaćeni učenik menja onog sa povezom preko očiju.
2. „Čuvene zuce“ – podelimo učenike u nekoliko grupa, tako da ih najviše ima 7-8-oro, i svaka igra za sebe. Jedan učenik postavi desnu ruku pod levo rame, sa dlanom okrenutim u stranu. Svojom levom rukom prekrije oči. Ostali učenici nalaze se iza njega i udaraju ga kažiprstom po dlanu vičući: z-z-z-z. Nakon toga, učenik se okrene prema ostalima i ukoliko pogodi ko ga je udario, menjaju uloge. Nastavnik kontroliše igru poštujući principe plemenitosti i poštenja.
3. „Komičari“ – celokupno odeljenje se nalazi raspoređeno u dve vrste, i to tako da su učenici okrenuti licem jedni prema drugima. Učenik prolazi između te dve vrste, a zadatak mu je da se ne nasmeje, uprkos pravljenju raznih izraza lica i grimasa njegovih drugara, koji pokušavaju na sve načine da ga ipak zasmeju. Ako u tome uspe, izabere sebi zamenu, a ukoliko se ipak nasmeje, mora još jedanput proći sa rukama savijenim u zglobovima laktova, kako bi napravio pozdrav pljeskom dlanom o dlan sa svim učenicima u obe vrste.
4. „Igra stolicama“ – u okviru ove, veoma poznate igre, potrebna nam je jedna stolica manje od ukupnog broja učesnika u igri, koji mogu biti raspoređeni u više grupa od njih 6-7. Učenici se slušajući muziku, igraju i vesele u ritmu pesme i u prostoru oko postavljenih stolica, da bi na znak isključenja ili prekida pesme brzo zauzeli stolicu. Iz igre se povlači po jedna stolica sve dok se ne dobiju pobednici. Nakon toga, pobednici svih grupa, ulaze u finale, i takmiče se između sebe, za konačni trijumf i popularnost u svome razredu.
5. Lopte u prostoru – učenici sede na periferiji kruga licem okrenuti ka centru, odnosno jedni prema drugima. Jedan učenik se nalazi u centru kruga sa dve manje rukometne lopte u jednoj i drugoj ruci. Učenik baca većom jačinom obe lopte u vis i istovremeno govori imena dvojice učenika iz jednog i drugog dela kruga. Prozvani učenici brzo ustanu i potrče da uhvate svoje lopte, pre nego što padnu na zemlju. Ukoliko izvrše ili ne izvrše zadatak, oni se vraćaju na svoja početna mesta, samo što se sada pomeraju na periferiji kruga za jedno mesto u smeru kazaljke na časovniku, dok se učenik u centru pomera u suprotnom smeru. Nakon izvesnog vremena, dolazi do promene učenika u centru kruga.
6. „Stisak lopti“ – u ograničenom prostoru na rastojanju od 8-10 metara od startne linije, postavimo dve ili tri bučice kao orijentir oko kojih se učenici okreću i vraćaju nazad. Zadatak za dve ili tri kolone učenika, jeste da učenik na čelu svake kolone stavi jednu loptu između kolena i čvrsto je stisne, a drugu d rži stiskom obe šake u predelu grudi. Na znak nastavnika kreću sunožnim poskocima do već navedene bučice i vraćaju se nazad, gde predaju obe lopte sledećem učeniku koji se nalazi na liniji i tako do kraja kolone, kada se na cilju proglašava pobednik.
7. „Prostorne bučice“ – prvi zadatak je da formiramo dve ili tri kolone učenika, u zavisnosti od njihove brojnosti. Na udaljenosti od 10 metara, nacrtamo manje kvadrate. U svaki od ovih kvadrata postavimo 4-5 bučica. Nastavnik daje znak za početak igre zvučnim signalom, a zadatak je da prvi učenik iz svake grupe trči, i na polovini distance do bučica pravi rotaciju oko svoje ose za 360 stepeni se nastavlja dalje do nacrtanog kvadrata. Kada stigne, učenik rukom ruši sve bučice, vraća se nazad, gde ga na startu čeka sledeći učenik, čiji je sada zadatak da pored rotacije oko uzdužne ose, uspravi i sve srušene bučice u određenom kvadratu. Sledeći učenik ponovo ruši, dok ne stignemo do poslednjeg u koloni. Nakon toga proglašavamo pobednika uz aplauz učenika, i veliki podstrek i bodrenje ostalima. Učenici mogu obilaziti dva ili više krugova u koloni.
8. Između četiri vatre – u ograničenom prostoru igra je u potpunosti ista kao i „između dve vatre“, samo što sada pogođeni ili „uhvaćeni“ učenici stanu na sve tri strane igrališta oko protivničkog polja. Pogođeni učenici se ređaju do učenika iz svoje ekipe, tj. na sve tri strane ravnomerno. Svaka ekipa u tom slučaju se nalazi između četiri vatre, jer je protivnici mogu gađati sa sve četiri strane. Igra se završava aplauzom svih učenika.

DISKUSIJA Osnovni metod rada i najprikladnije sredstvo iz fizičkog vaspitanja u nižim i u višim razredima osnovne škole jeste igra. Iz priloženog izbora telovežbovnih igara, kojih ima preko 40, i koji su rezultat višegodišnje nastavne i sportske prakse autora rada, namera svega iznesenog jeste stvaranje krajnjih pozitivnih bioloških efekata na organizam učenika u metodici kreativne nastave fizičkog vaspitanja. Najbolje rezultate smo postigli, kada smo elementarne igre komponovali na taj način, da svaki učenik ili svaka ekipa imaju šansu za svojim sveobuhvatnim uspešnim razvitkom. Igra se javlja i kao moćna komponenta u obrazovanju samog lika deteta, jer se kod dece razvija mišljenje, pažnja, mašta, strpljenje, inicijativa, odlučnost, samopouzdanje. U igri se dete priprema za dostojnog člana zajednice, jer se savršeno disciplinuje, uči da sluša, da govori istinu....

ZAKLJUČAK Važan pedagoški i metodski zahtev u nastavi fizičkog vaspitanja jeste unošenje vedrine i oživljavanje časa. U igri nema ničeg formalističkog, već je sve povezano sa životom i krugom interesa učenika. Zato i postavljamo zahtev – „ Nijedan čas fizičkog vaspitanja bez igre!“. Igra je potrebna ne samo radi telesno korisnog delovanja, već još više radi opuštanja psihičke i nervne napetosti, što nigde ne dolazi tako do izražaja kao kod igara. Samo pažljivo odabrana, prilagođena i dozirana elementarna igra, prema uzrastu, polu, atmosferskim prilikama na datoj lokaciji, odnosno temperaturi vazduha, može poslužiti kao sredstvo za ostvarenje svih zadataka uvodne faze časa fizičkog vaspitanja. Raznovrsnost oblika i formi kretanja različitog inenziteta, potreba za igrom, kao i mogućnost korišćenja sprava i rekvizita sa neograničenim prirodnim resursima ukoliko nastavu organizujemo i napolju, a može postojati i takva solucija, omogućuju različitim vrstama igara, da postanu moćno sredstvo u ostvarenju ciljeva, svih delova časa u nastavi fizičkog vaspitanja.

LITЕRATURA
1. Ilić, N. (2001). Osnovi fiziologije fizičke aktivnosti. Beograd: Fakultet fizičke kulture.
2. Kragujević, G. (1998). Bukvar fizičkog vežbanja i igranja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
3. Kukolj, M. (1996). Opšta antropomotorika. Beograd: Fakultet fizičke kulture.
4. Leskošek, J. (1980). Teorija fizičke kulture. Beograd: NIP Partizan Jugoslavije.
5. Malacko, J. (2000). Osnove sportskog treninga. Beograd: Sportska akademija.
6. Matić, M. (1978). Čas telesnog vežbanja. Beograd: NIP Partizan Jugoslavije.
7. Opavski, P. (1987). Osnovi biomehanike. Beograd: Naučna knjiga.
8. Stojanović, M. (1977). Biologija razvoja čoveka sa osnovima sportske medicine. Beograd: Fakultet za fizičko vaspitanje.
9. Tomić, D. (1980). Vežbe oblikovanja. Beograd: NIP Partizan Jugoslavije.
10. Višnjić, D. (2004). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.