ELEMENTARNE IGRE

                                                        

-„Laste na žici“ 

Svi učenici stanu jedan do drugog na jednu liniju, kao „laste na žici“. Na nastavnikov znak“laste“ se razlete po vežbalištu kao da ih nadleće „kobac“. Na znak pištaljke, laste se vraćaju na „žicu“. Sve ponoviti više puta.

-„Berem, berem grožđe“

Deca formiraju kolu. U sredini kola je čuvar. Deca stoje i pevaju, a pokretima podražavaju berbu grožđa. Dok pevaju oprezno posmatraju čuvara. Kod poslednje reči pesme, deca se razbeže. Dete koje čuvar uhvati dobija ulogu čuvara.

Berem, berem grožđe

                dok čiča ne dođe,

                a kad čiča dođe.

                presešće mi grožđe.

-„Okamenjeni“.Polovina učenika koja je označena hvata ostale koji beže u većem, ali omeđenom prostoru. Ko biva uhvaćen, mora odmah stati u mestu kao „okamenjen“. Slobodni igrači (koji beže ) mogu dodirom  da oslobode okamenjene i oni se ponovo vraćaju u igru.Igrači koji hvataju trude se da sačuvaju okamenjene i da sve što pre uhvate.

-„U ogledalu“ Učenici su slobodno raspoređeni po vežbalištu. Stoje u paru, jedan naspram drugog na orastojanju 1m. Jedan učenik izvodi različite poskoke, a drugi je „ogledalo“ i sve ponavlja. Na znak nastavnika uloge se menjaju.

 -„Varanje“ – Svi učenici se izdele u dve mešovite i jed nakobrojne grupe, koje stanu u vrste jedna naspram druge, udaljene oko 10 m. Jedan igrač iz jedne ekipe, koga odredi učitelj, prilazi drugoj ekipi, čiji igrači stoje sa napred ispruženim dlanovima i spremni za start. „Varalica“ ide od jednog do drugog duž vrste i zavarava ih kao da će ih udariti po dlanu. Posle nekoliko varanja udari jednog protivničkog igrača po dlanu i beži nazad iza svoje crte dok ga ovaj juri. Ako ga stigne i dotakne, vodi ga kao zarobljenika u svoju ekipu, u suprotnom, on postaje zarobljenik „varalice“. Ekipe naizmenično šalju „varalice“ a na kraju se prebroje zarobljenici; pobeđuje ekipa koja ima više zarobljenika.

-„Poplava-avioni“ – Svi učenici slobodno trče po ome đenom prostoru za vežbanje. Na uzvik nastavnika „avioni“. svi istog trena stanu i što brže mogu podvuku se pod neku spravu/objekat (ili čučnu ili legnu, kako se dogo vori), na znak „opasnost prošla“ nastave sa trčanjem. Na uzvik „poplava“, svi što brže mogu popnu se ili dođu uvis na neku spravu/objekat (da pobegnu od nadolazeće „poplave“),

-„Nađi kuću“ – Učenici se podele u više grupa – kolona koje stanu paralelno iza crte.Ispred svake kolone na udaljenosti od 6 – 8 m nacrta se po jedan krug prečnika oko 50 cm.Prvi u kolonama dobro osmotre u kom pravcu i na kojoj udaljenosti su krugovi.Zatim, na znak nastavnika, zatvore oči, ( ili im se vežu oči ), podignu glavu i hodom idu do kruga.Kad misle da su stigli u krug, stanu i čučnu.Na dati znak otvaraju oči da provere da li su uspeli.Uspeh donosi njihovoj koloni jedan poen.

-„Takmičenje u skidanju i oblačenju“ – Svi učenici se po dele u dve vrste, koje stoje licem okrenute jedna ka drugoj i na 2-3 m rastojanja. Na dati znak svi učenici treba najbrže što mogu da izuju patike i slože ih u par ispred svojih nogu. Pobeđuje vrsta u kojoj svi to brže urade. Sada na dati znak brzo obuvaju patike. Isto sa skidanjem i oblačenjem majica.

-„Preskakanje potoka koji buja“ – Učenici jedan za drugim preskaču sa jedne strunjače na drugu (sa jedne crte na drugu). „Potok buja“, tj. strunjače (crte) se razmiču kod svakog sledećeg preskoka sve dok na kraju samo mali broj njih to uspeva. Kad neko „padne u potok“, ne nastavlja više, nego prati postignuća ostalih.

-„Leti-leti“ – Svi učenici stoje slobodno razmešteni po vežbalištu.  Jedan učenik  (ili  učitelj) je  ispred  njih  i  uzvikuje:   „leti, leti stolica“, učenici treba da drže ruke pored tela, a ko pogreši i ruke digne, dobija negativan poen. Cilj js nemati ni jedan negativan poen.

-„Hladno-vruće“ – Svi učenici obrazuju jedan čvršće zbijen  mešovit krug i drže se za ruke dole. U krugu su dva učenika vezanih očiju, jsdan ima zadatak da hvata drugog, tj. drugi ima zadatak da izbegne hvatanje. Kada se igrač koji lovi približava drugom, svi u krugu uzvikuju: „vruće, vruće“, i obratno, kada se udaljava: „hladno, hladno“, što ovu dvojicu orijentiše (u smislu gde je ko i kuda treba ići da bi se uhvatilo ili pobeglo). Kad jedan drugog ulove, učitelj ih zamenjuje drugom dvojicom (istog pola).

-„Prenošenje loitice“ – Sve loptice stave se u jedan veći krug nacrtan na sredini terena. Učenici se podele u dve jednakobrojne grupe i svaka stane na po jedan kraj vežbališta iza crte (tako da je krug sa lopticama tačno u sredini izmsđu njih). Na dati znak svi potrče prema lopticama, uzmu koliko ko može i brzo trče nazad iza crte. Zadatak je da svaka ekipa osvoji što više loptica i da se vrati što brže. Ponoviti više puta.

-„Bacanje lopte preko glave“ – Svi učenici stoje slobodno u jednom delu vežbališta. Jedan igrač izdvojen na drugoj strani vežbališta i njima okrenut leđima sa vsćom, lakšom loptom u rukama. Na znak nastavnika, on izbaci loptu obema rukama preko glave ka ostalima, koji je pokušavaju uhvatiti. Ko je uhvati, taj je sledeći put baca.

-„Lopta kroz vrata“ – Učenici formiraju nekoliko krugova i svaki zauzme mesto u slobodnom prostoru vežbališta. U njima stoje raširenih nogu, tako da im se stopala dodiruju. Ruke su slobodne. U svakom krugu je po jedan igrač sa loptom. On pokušava da bacanjem na proizvoljne načine nekom od igrača „proturi“ loptu kroz raširene noge, kao kroz vrata. Oni to brane tako što se sagnu i rukama to onemogućuju, ne pomerajući noge sa mesta. Kada igrač u sredini uspe nekom da „proturi loptu“, zamenjuje se sa njim.

-„Ko će pre na pijacu?“ – Učenici se podele u dve brojčano ujednačene grupe, Jedna grupa učenika na grudima ima zakačene sličice različitog povrća: kupus. luk, krompir i drugo, a druga sličice raznog voća: jabuke, kruške, šljive, kajsije i drugo. Na 15-20 m od učenika, koji se svi nalaze u jednom zajedničkom krug nacrtanom na tlu,nacrtaju se dva pravougaonika kao „tezge na pijaci“. Na jednoj tezgi stoji krupno ispisan naziv: „VOĆE“, a na drugoj: „POVRĆE“. Na uzvik učitelja: „Ko će pre na pijacu?“, deca trče prema svojim sličicama. Pobeđuje grupa koja je prva zaposela svoju „ tezgu“.

-„Od zore do ponoći“ – Takmičari svih grupa nalaze se u istom krugu kao u prethodnoj igri. Na znak nastavnika svaka grupa potrči do svog označenog mesta na udaljenosti od 10-15 m i postave se u kolonu u kojoj se urede tako da delovi dana idu po logičnom sledu počev od „zore“. Ponavlja se dva-tri puta.

-„Trka dana u nedelji“ – Učenici se podele u grupe po sedam koje stanu u kolone paralelno i međusobno udaljene 2-3 m. Učenici se u koloni redom imenuju kao dani u nedelji: ponedeljak, utorak… Kad učitelj uzvikne, na primer, „treći dan“, onda svi učenici imenovani sa „sreda“ trče oko svoje kolone i vrate se na svoje mesto. Učenik koji prvi stigne donosi svojoj koloni poen. Igra ss ponavlja dok se u trčanju ne preskok ne izređaju svi dani u nedelji.

-„Vrabac-vrana“ – Učenici se podele u dve grupe, koje stanu u vrste jedna naspram druge (na dužim crtama) i udaljene oko 10 m. Jedna grupa je „vrana“, druga „vrabac“. Učitelj uzvikuje: „vra-vra-vra…“ na svaki slog „vra“ učenici obe vrste idu korak napred u susret. Kada se grupe približe na oko 2 m, učitelj vikne „vrabac“ (ili „vrana“). Igrači prozvane grupe beže nazad iza svoje crte a druga ih ekipa nastoji pre toga uhvatiti. Ko bude uhvaćen, biva zarobljenik i dalje dejstvuje kao član ekipe. Iza granične linije se ne lovi! Igra se ponavlja više puta. Pobeđuje ekipa koja ima više zarobljenika.

-„Borba za gnezdo“ – Učenici formiraju više grupa po 5-6 njih u grupi. Na tlu se nacrtaju krugovi i samo postavljeni ukrug. U svaki krug, „gnezdo“, stane grupa od 5-6 učenika, „ptica“. Jedan je „ptica“ bez „gnezda“ i ona leti okolo „gnezda“ sa ostalim „pticama“ i odabravši za sebe jedno gnezdo ugura se u njega. Sve „ptice“ iz „gnezda“ u koje se ugurao beskućnik „izlete“ iz njega, „lete“ ukrug, ponovo se vraćaju nazad, ali sada samo prva četiri imaju mesta a peta „ptica“ postaje „beskućnik“. koji na isti način pokušava da dođe do „gnezda“.

-„Hvatalica hodanjem“ – Svi učenici se slobodno rasporede u omeđenom prostoru za vežbanje. Na znak nastavnika, slobodno hodajući po ovom prostoru, spasavaju se od „lovca“ (vije) koga za prvu priliku brojalicom određuje učitelj. „Lovac“ je vidno obeležen, nosi upadljivu maramu u ruci. Kad „lovac“ nekog dotakne ili uhvati, taj preuzima njegovu ulogu (i maramu). Ne sme se trčati, samo brzo hodati;

– isto, ali sada igru nastaviti trčanjem,

– isto, sada kretanje nastaviti četvoronoške.

-„Lov u krugu“ – Svi učenici formiraju jedan veći krug u kome stoje razmaknuti oko 1 m. Dva igrača određena brojalicom su van kruga, jedan lovi drugog, koji beži. Kada onom koji beži zapreti opasnost taj je ugrožen i beži. Kad „lovac“ uhvati igrača koji beži, učitelj ih zamenjuje.

-„Ocenjivanje udaljenosti“ – Učenici formiraju više kolona. Ispred svake kolone na 8-10 m udaljenosti nacrta se na tlu po jedan krug kredom prečnika oko 50 cm. Učitelj upozori prve učenike u kolonama da dobro osmotre: sa koliko bi koraka mogli dospeti do krugova? Kada se oni glasno izjasne, zatvore oči i žmireći naprave određeni broj koraka, stanu, otvore oči i provere koliko su bili uspešni u proceni. Jedan za drugim svi u kolonama

-„Pogodi ko je vođa?“ – Svi učenici stoje slobodno raspoređeni po vežbalištu (može i učionici), jedan učenik izađe van prostorije dok se ostali dogovore ko je „vođa“. Kada se dogovore, pozivaju učenika koji je bio napolju da uđe i pogađa ko je „vođa“. Igra se sastoji u tome da „vođa“ započne izvođenje nekog pokreta (na primer, kruženje rukama isired tela), a ostali istog trena moraju to da preuzmu i sa njim zajedno nastavljaju da vežbaju. „Vođa“ menja pokrete a ostali ga u stopu slede i oponašaju to što on radi, da se ne bi moglo otkriti ko je „vođa“. Ukoliko onaj ko traži vođu ne uspe da ga otkrije, posle izvesnog vremena zamenjuje ga drugi igrač i igra počinje iznova, a ovaj dobija negativni poen, i obratno.

-„Borba u krugu“ – Učenici se podele u dve ekipe: „crveni“ i „plavi“, koje se bore za mesto u krugu- Na tlu se nacrta krug prečnika 6-8 m u koji se smeste obe ekipe. Na dati znak ekipe se bore tako što nastoje protivničke igrače odstraniti iz kruga: guranjem, vučenjem, nošenjem. Pobeđuje ekipa koja u trenutku kada nastavnik da znak za kraj ima više igrača u krugu.

-„Kretanje zavezanih očiju“ – Učenici se podele u 3-4 kolone koje stanu paralelno jedna do druge na oko 2 m razmaka. Ispred svake kolone (u njenom produžetku) povuče se po jedna duža crta na tlu. Na znak nastavnika svi prvi iz kolona, dobro odmerivši pravac kretanja linije na tlu, zatvore oči (ili im se maramama vežu), počnu da hodaju duž crte i glasno brojeći naprave 10 koraka sa ciljem da ostanu „u pravu“. Učenik kome to uspe (ne skrene sa pravca 10 koraka) donosi svojoj ekipi poen.

-„Postrojavanje brojeva“ – Svi učenici se podele u dve jednakobrojne grupe koje stanu u vrste jedna prema drugoj na oko 10 m razmaka. Učenici u grupama su razbrojani od 1 do …n tako da brojevi u svakoj vrsti rastu s leva na desno (naspram broja 1 u jednoj koloni biće, recimo broj 15, tj. zadnji u drugoj). Na znak nastavnika učenici iz obe vrste potrče na suprotnu stranu postavljajući se tako da brojevi opet rastu s leva na desno (više puta).

-„Brojalica“ – Na tlu se nacrta krug prečnika 3-4 m i u njegov centar se postavi plastična korpa (kofa). Kružnice na pravilnim razmacima izdeli na šest delova, to su stanice. Prvi igrač stane na stanicu br. 1 i odatle ubaci lopticu u cilj. Ako uspe, ide na stanicu br. 2 i ubacuje odatle, i redom iz stanice u stanicu dok ne pogreši, kad isti zadatak počinje sledeći. Učenik koji pogreši čeka ponovo svoj red i nastavlja na stanici na kojoj je pogrešio. Zadatak je da svako što brže prođe svih 6 stanica.

-,,Gađanje čunjeva“ – Na 6-8 m ispred učenika koji stoje u koloni po jedan iza crte postavi se 3-5 čunjeva (ili plastičnih flaša od koka-kole). Jedan po jedan učenik nastoji da jednim bacanjem lopte od dole pogodi ili obori što više čunjeva.

-„Gađanje obeleženog prostora na tlu“ – Učenici se podele u dve-tri kolone i svaka dobije po jednu loptu. Na 6-8 m ispred svake kolone nacrta se na tlu pravougaonik kraćom stranom naspram učenika i podeli na šest jednakih delova. Prvi red delova obeleži se brojevima 1,2, 3, a drugi 4, 5, 6. Svaki igrač u koloni po redu priđe crti i pokušava da jednim gađanjem osvoji što veći broj bodova. Broj bodova odgovara broju obeleženog prostora. Dakle, najveći broj bodova osvojiće onaj koji pogodi u gornji desni ugao. Jedan učenik vraća lopte.

-„Hvatanje zmije za rep“ – Učenici se podele u više grupica. Po jedan učenik u grupi drži vijaču za jedan kraj i izmiče je od ostalih koji žele „zmiju“ da uhvate za „rep“. On vijaču vuče i sa njom trči, kružno je vrti oko sebe ili zmijoliko sa njom talasa po tlu. Ko uhvati „rep“, postaje zmija (na „rep“ se ne sme stati nogom).

-„Orijentacija“ – Učenici se podele u tri jednakobrojne grupe koje se izdvoje i sednu svaka u svom delu vežbališta. Po jedan učenik iz svake grupe dođe u centar vežbališta i stanu po 2 m razmaknuti, vezanih očiju. Oni se kreću na komande nastavnika: dva koraka napred, okreni se oko sebe pun okret, dva koraka nazad, okreni se udesno tri koraka, okreni se ulevo. Zatim učitelj kaže da stanu i pita ih pojedinačno šta je ispred, iza i desno i levo od njih. Ko sve pogodi, donosi svojoj ekipi poen, potom nastavljaju po druga tri igrača.

-„Neka bije, neka bije“ – Učenici formiraju jedan (ili dva manja) krug, čvršće zbijen. U centru kruga nalazi se jedna veća lakša lopta. Jedan učenik, koga brojalicom odredi učitelj, započinje igru uzvikujući: „Neka bije, neka bije, neka bije… (npr. Marko)“. Prozvani igrač pritrči lopti, uzima je i pokušava njome pogoditi najbližeg igrača koji u međuvremenu beži od centra kruga, a na uzvik „stoj“, koji uzvikuje igrač kada dođe do lopte, svi stanu i čekaju gađanje. Ako nikoga ne pogodi, igrač koji gađa   dobije negativan poen. Sada on proziva sledećeg istim rečima i igra se nastavlja dok ne dosadi.

-„Lopta loptu stiže“ – Svi učenici formiraju jedan veći krug i u njemu ss razbroje na parove, tako da svi „prvi čine jednu i svi „drugi“ drugu ekipu. Oni u krugu stoje naizmenično. Jedan učenik iz „prve“ i tačno naspram njega jedan iz „druge“ ekipe imaju po jednu loptu. Na znak nastaviika oni počnu da je dodaju ukrug udesno od sebe samo svojim igračima, tj. svakom drugom i što brže. Cilj je da jedna lopta sustigne drugu, pošto se dodaju u istom smeru.

– „Mini kuglana“. – Postaviti 6 čunjeva na pod u obliku trougla (tri u prvom redu, dva u drugom i jedan u trećem) na udaljenosti 5-6 m od kolone učenika. Učenici jedan za drugim gađaju one čunjeve sa tri loptice, kotrljajući ih po podu, sa ciljem da ih što više obore. Svaki oboren čunj donosi jedan poen. Ako ih neko obori sve u prvom pokušaju, oni se ponovo postave za drugi i treći pokušaj. „Ko će više poena da sakupi u tri bacanja?“.

– Gađanje loptom. Svi učenici stoje u omeđenom prostoru oblika kvadrata veličine 9×9 i nastoje da izbegnu pogodak loptom, kojom ih gađaju dva igrača što stoje na dve naspramne strane pomenutog prostora (kao u igri „Između dve vatre“). Cilj je izbeći loptu i do kraja ostati nepogođen.

-Građenje „piramide“. Od 10 praznih (užih i viših) konzervi napraviti „piramidu“, koju deca jedno za drugim gađaju malom lopticom sa udaljenosti od5 m. Cilj je sa tri loptice oborigi što više konzervi. Svaka oborena konzerva donosi po 1 poen, a ako se odjednom sve sruše već u prvom gađanju, ponovo se postave i gađanje se nastavlja.

-„Nabacivanje obručića na stubić“. Na tlu se nacrta više koncentričnih krugova prečnika od 50-100 cm i u sredini se pobode mali stubić (kočić). Učenici stoje u koloni po jedan za drugim i pokušavaju da na stubić nabace mali obruč (na selu može potkovica). Ako se obručić natakne na stubić,dobije se 5 poena, ako se ubaci u krug oko njega (manji), 2 poena i ako se ubaci u krug većeg prečnika, 1 poen. Zadatak je sa 10 bacanja sakupiti što više poena.

-„Lov sa loptom“. Svi igrači, osim dvoje koje nastavnik odabere kao najveštije u gađanju loptom, stoje u jednom kvadratnom, obeleženom prostoru(polovina terena za odbojku 9×9 m). Dva „lovca“ stanu na dve naspramne strane igrališta i nastoje gađanjem pogoditi nekog od učenika u polju, koji to pokušavaju izbeći bežanjem po terenu ili hvatanjem lopte. Učenik koji je pogođen izlazi i priključuje se „lovcima“, tako da broj „lovaca“ raste. Igrač koji uhvati loptu stiče još jedan „život“, to znači da mora biti dva puta pogođen da bi izašao iz igre. Cilj je ostati u igri najduže nepogođen.

– Elementarna igra „Trka zaprega“. Svi učenici u paru stoje iza crte. Prvi učenik je „upregnut“ u „zapregu“ (konopac, tako da ga sebi prebaci spreda preko grudi), a drugi drži vijaču za krajeve i „upravlja zapregom“. Na znak nastavnika „zaprege“ se utrkuju do određene crte, udaljene oko 15 m, a svaki put učenici u „zaprezi“ menjaju uloge;

– „Školice“. – Učenici se podele u više grupa (po 5-6) i svaka nacrta sebi na tlu „školicu“. Jedno dete počinje igru spuštanjem pločice (kutija od paste za cipele napunjena peskom, komadić crepa i slično) u kvadrat br. 1, zatim poskocima na jednoj nozi pokušava da gurne pločicu u sledeći kvadrat (br. 2) i redom iz jednog u drugi, do kraja i nazad. Ako uspe da pločicu ubaci u drugi kvadrat.igru počinje iz njega i tako redom dok ne pogreši. Greške su ako se pločica baci ili gurne nogom na crtu, van igrališta, ili željenog kvadrata, ili ako se stane nogom na crtu.

– Elementarna igra „Trka brojeva“. Svi su učenici podeljeni u 3-4 grupe, jednakobrojne i ujednačene po brzini, i stoje u paralelnim kolonama iza crte. Svaki učenik u koloni ima broj prema svom mestu u njoj. Učitelj preko reda izvikuje brojeve i ovi tada brzo istupe iz svojih kolona, koraknuvši udesno i potom što brže optrče svoju kolonu okolo prema napred, pa nazad i do svog mesta. Učenik koji prvi stigne donosi svojoj koloni najviše poena (ako ima tri kolone, onda 3 poena, drugi manje, treći još manje). Nastavlja se dok se ne prozovu svi brojevi.

-„Klip-klap“. – Sva deca sede na podu u sali ili u klupama učionice. Vođa igre (može jedno dete ili učitelj) kada kaže „klip“, sva deca se što brže dignu u stojeći položaj, a na „klap“ ponovo sednu. Ko reaguje pogrešnom kretnjom, recimo, na „klap“ se digne, ispada iz igre. Cilj je ostati poslednji u igri.

– „Pogodi ko je vođa“. – Svi učenici stoje u jednom velikom krugu ili među klupama(ako su u učionici), a jedan učenik, koji se odredi brojalicom, iziđe iz prostorije, dok se ostali dogovore ko je „vođa“. Zatim se pozove učenik koji je izišao, a „vođa“ otpočne igru tako što pokaže jedan pokret (recimo, rukama čeoni krug nadole, radi čučnjeve, savija i uspravlja telo ili nešto slično), a ostali to odmah prihvataju, tako da ovaj koji je ušao ne primeti ko je „vođa“. Posle nekoliko istih pokreta „vođa“ menja pokret, što ostali takođe odmah prihvataju, sve dok se ne otkrije ko je „vođa“;

– Traženje predmeta po zvuku. Jedan učenik iziđe iz prostorije, a ostali se dogovore gde će da sakriju neki predmet (gumicu, kredu, olovku i slično). Kada ga sakriju, pozovu učenika koji je izišao iz prostorije da pokuša da pronađe sakriveni predmet. Za to vreme ostali učenici pljeskaju (ili pevaju) i to kada se ovaj jako približi skrivenom predmetu jače, a kada se udalji slabije. Kad ga ovaj nađe, izlazi drugi učenik. Pobediće učenik koji za kraće vreme uspe da nađe skriveni predmet.

– Elementarna igra „Jarci na brvnu“. Po dve jednakobrojne kolone stoje iza dva suprotna kraja grede. Po jedan učenik iz svake kolone stane na gredu i pođe u susret onom drugom, sa njim se sretne na sredini, gde pokušavaju da se mimo-iđu. Učenik koji je pri tome uspeo da se održi na gredi donosi ekipi poen. Voditi računa da se učenici na gredi korektno ponašaju i da jedan drugog ne ometaju u izvršavanju zadatka.

– „Traženje mesta“. – Svi učenici stoje u dva koncentrična kruga okrenuti ka centru. Jedan od igrača je prekobrojan i on stane u spoljni krug. Na znak nastav-nika spoljni krug počne da trči ukrug oko u nutrašnjeg, a na sledeći znak nastavnika svako do ovih učenika treba brzo da stane iza jednog učenika unutrašnjeg kruga. Jedan je prekobrojan, mada to svi žele da izbegnu. Prekobrojni učenik uvek ostaje u spoljnom krugu, s tim što krugovi naizmenično menjaju mesta i ulogu.

– „Udri desnog“. – Svi učenici stoje u jednom krugu, zbijeni jedan do drugog, sa   rukama na leđima. Jedan učenik trči oko kruga i u ruci drži maramu na čijem je

jednom kraju vezan čvor. U jednom momentu on tu maramu stavi nekom neprimetno u ruke i nastavi da trči. Na nastavnikov    uzvik „udri desnog“ igrač kod koga je marama „udara“ desnog do sebe, a ovaj beži okolo kruga na svoje mesto, dok učenik sa maramom teži da ga prestigne.

– „Neka bije“. – Svi učenici se rasporede po kružnici kruga irečnika oko 5-6 m (u centru kruga je lopta). Voditelj igre stoji sa strane van kruga i uzvikuje: „Neka bije, neka bije… Marko“, na šta Marko brzo pritrči lopti (za to vreme ostali se razbeže) i gađa najbližeg učenika; učenici moraju da stanu čim Marko uzme loptu. Cilj je ne biti pogođen.

– Elementarna igra „Nađi para“. Igrači napornog broja trče slobodno vežba-lištu u raznim pravcima. Na znak nastavnika „nađi par“, svaki od njih treba što pre da pronađe sebi para i uhvati se sa njim za ruke. „Ko će ostati bez para?“ (Više puta ponoviti).

– „Ukočeni“. – Osam do deset učenika stanu jedan do drugog u čvrsto zbijeni krug, a jedan stane u njegov centar. Igrač u centru se sasvim „zategne“, „ukoči“ i pada ka igračima u krugu. Oni ga, pak, dočekuju pruženih ruku i guraju u suprotnu stranu. Redom se učenici iz kruga smenjuju sa onima u krugu, dok se svi ne izređaju.

– Elementarna igra “ Jazavac u rupi“. Svi u čenici, osim dva, stoje u krugu u velikom raskoračnom stavu i licem okrenuti prema centru, Od dva učenika koji su van ovog kruga jedan je „lovac“, a drugi „jazavac“. „Lovac“ lovi „jazavca“ koji beži okolo kruga i kad je u opasnosti, uđe u rupu (provuče se ispod raširenih nogu bilo kog učenika u krugu). Igrač ispod koga se provukao postaje „jazavac“ i nastavlja da beži. Ako ga, pak, „lovac“ uhvati, ovi zamene uloge.

– Elementarna igra „Gađanje vuka“. – Na tabli se nadrta vuk većih dimenzija (može i zidna slika). Učenici jedan po jedan gađaju vuka. Pogoci u različite delove tela donose određen broj poena, kao: pogodak u g lavu 10 poena, u noge 7, u telo 3.

– Elementarna igra“Lonci“. Polovina učenika sedi u krug postavljena na razmaku od dva koraka, To su „lonci“. Svaki „lonac“ ima svog „lončara“, koji stoji iza njega. Izvan kruga se kreće „kupac“, ide okolo, prilazi jednom od „lončara“ i pita: „Pošto kume, lonci?“, a ovaj odgovara „Po petak, po šestak, po to ti ga baš ne dam“. Dok to govore, rukuju se i na zadnju reč puštaju ruke i potrče ukrug suprotnim smerom, kako bi što pre došli do „lonca“ oko koga su se cenjkali. Onaj ko pre stigne, postaje „lončar“ a drugi „lonac,  postaje „kupac“ (Ponoviti više puta).

-“ Jakove, gde si?“ Svi učenici stoje u krugu držeći se za ruke, a dva učenika su u sredini vezanih očiju- Jedan stalno uzvikuje: „Jakove, gde si?“, na šta „Jakov“ tj. drugi igrač, odgovara: „Tu sam“. Prvi igrač sluša odakle glas dolazi i pokušava da se po njemu orijentiše i uhvati „Jakova“, ovaj pak beži (takođe orijentisan glasom).

– „Brodovi u magli“. – Učenici su podeljeni u više kolona, koje predstavljaju „brodove“. Nasuprot svake kolone – „brodova“ na odstojanju od 10-15 m, stoji u luci „pilot“ (navigator) koji upravlja brodovima u magli. Između „brodova“ i „pilota“ postavi se na pod više raznih prepreka i to razbacano (lopte, čunjevi, obruči, školske torbe i slično). „Pilot“ treba jedan po jedan „brod“ da sprovede do luke (ovi imaju vezane oči), tako što im govori: „Tri manja koraka napred, jedan korak udesno, dva veća koraka napred, jedan levo itd“. Pobeđuje „pilot“ koji je prvi sproveo svoj brod neoštećen.

– „Kolariću, paniću“. – Svi učenici stoje u jednoj vrsti, srednje razmaknuti i drže se za gore podignute ruke (praveći od njih „kapije“ za provlačenje ispod njih). Učenici pevaju „Kolariću, paniću, pletemo se samiću, sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo“ i dok to pevaju, predvođeni prvim u vrsti, provlače se na kraju vrste, krećući se u cik-cak kroz „kapije“, ne puštajući pri tom ruke (dok svi ne dođu). Ponoviti 2-3 puta;

– Elementarna igra loptom. Sva se deca podele u više manjih grupa (po 6-7 učenika) i stanu u slobodne prostore po vežbalištu. Svako dete u grupi ima svoj broj, a grupa ima po jednu loptu. Jedno dete baci loptu što više uvis i prozove jedan broj. Dete sa tim brojem potrči i hvata loptu, odmah je baci uvis i proziva drugi broj. Ako prozvani učenik ne uhvati loptu, on čučne i tako ostane dok ga ponovo ne prozovu.

– sakrivanje, „žmurke“. Brojalicom odrediti jednog učenika koji „žmuri“ i glasno broji do 20. Za to vreme svi ostali u čenici se razbeže i posakrivaju (u ograničenom prostoru), a učenik koji žmuri, kad izbroji do sto, kreće da pronalazi sakriveie igrače i kako koga nađe proziva ga imenom. Pobednik je učenik koji ostane neotkriven i on postaje „žmura“;

– „Lov na jelena“ – Na livadi ili proplanku u šumici stoji „jelen“, igrač vezanih očiju. Svi se ostali razbeže i na znak nastavnika oprezno se prik-radajući prilaze „jelenu“. „Jelen“ osluškuje i ako čuje odakle dolazi zvuk, rukom pokaže u tom pravcu. Ako iz tog pravca zaista neko prilazi, taj čučne i ispada iz igre. „Lovac“ koji uspe nečujno da priđe „jelenu“ i dotakne ga, postaje „jelen“.

– Elementarna igra „Ponovi pokret“. Učenici stanu u dva-tri nezavisna kruga i svaki za sebe izvodi sledeći zadatak: jedan učenik izvede jedan pokretučenik do njega ponovi taj pokret i doda svoj, svaki sledeći učenik ponovi prethodne pokrete po redu i doda svoj i igra se nastavlja sve dok neko ne pogreši.

– „Pljes, pljes“. Svi učenici stoje u dva, nezavisna jedan od drugog, kruga razmaknuti jedan od drugog po 2 koraka i sa skrštenim rukama na leđima. Po jedan učenik u svakom krugu ima loptu; stojeći u sredini kruga, dodaje je saigračima, a ovi treba pre nego što će je uhvatiti da pljesnu rukama. Učenik koji dobacuje sme i zavaravati; ako neko pljesne, a da mu lopta nije stvarno i upućena, ili je uhvati a ne pljesne, seda na pod i igru nastavlja sedeći. Cilj je ostati zadnji u uspravnom stavu;

– „Lopta najbržem“ – Igra se nastavlja u istim krugovima. Igrači se drže za ruke i kreću ukrug licem okrenutim napolje. Igrač u sredini kruga koji ima loptu vikne „jedan“, na šta svi stanu, zatim „dva“, na šta se svi okrenu licem ka centru i na „tri“ izbace uvis loptu, a ovi potrče da je uhvate. Najbrži i najspretniji, koji uhvati loptu, je sada igrač u centru.

– Elementarna igra „Kipovi“. Jedan, brojalicom odabran učenik, okrene se

leđima ostalima (koji stoje naspram njega u 2-3 polukruga) i glasno broji do 10. Zato vreme ostali učenici zauzmu stav imitirajući „kip“. Sada se učenik – „sudija“ okrene i bira najmaštovitiji „kip“. Odabrani učenik sada sudi. (Ponoviti igru nekoliko puta.)

– „Lopta kroz vrata“  Učenici formiraju nekoliko krugova i svaki zauzme mesto u slobodnom prostoru vežbališta. Učenici u krugu stoje raširenih nogu, tako da im se stopalAdodiruju. Ruke su slobodne. U centru svakog kruga je jedan igrač sa loptom, koju pokušava bacanjem na proizvoljne načine nekom od igrača u krugu da „proturi“ kroz noge, kao kroz vrata. Igrači u krugu to brane tako što se sagnu i rukama to onemogućavaju, ali da pri tome noge ne pomeraju sa mesta. Kad igrač u sredini uspe nekom da „proturi“ loptu kroz „vrata“, oni zamenjuju uloge.

– „Treći beži“. – Sva deca stoje u parovima u dva koncentrična kruga (jedan učenik iza drugog). Jedan par je van ovog kruga: jedan beži, a drugi ga hvata. Kad učeniku koji beži zapreti opasnost da bude uhvaćen, on brzo stane kao treći ispred para (unutar kruga), što znači da treći (spoljni u krugu) mora da beži. Ukoliko ovaj treći ne uspe da izbegne hvatanje, on i učenik koji ga je uhvatio zamene uloge i igra se nastavlja;

– „Trka stonoga“. – Svi učenici stoje u 4 paralelne kolone iza crte. Učenici se u koloni drže jedan za drugog, tako da se levom rukom uhvate za rame druga ispred sebe, dok se desnom rukom drže za skočni zglob svoje desne savijene noge. Na znak nastavnika cela kolona poskakivanjem na jednoj nozi (ne puštajući levu ruku) obiđe oko skretišta koje je Ispod njih na udaljenosti od 6-8 M i vrate se. „Koja će kolona pre?“ Ponoviti 3-4 puta (svaki put promeniti nogu na kojoj se poskakuje).

– „Mali alkari“ – Na granu drveta, stativu ili slično okačiti o konopac više obruča različitih veličina U čenici stoje u kolonama naspram obruča na 5-6 t i pokušavaju da bace lopticu kroz obruč. Svaki učenik se sam opredeli za veličinu obruča kroz koji će gađati. Prolazak loptice kroz najmanji obruč donosi najveći broj poena.

–  Elementarna igra „Oduzimanje lopte“. – Učenici stoje u ista dva kruga i dobacuju loptu među sobom. Učenik u centru pokušava loptu preoteti dok je ona u letu između dva učenika koji se dobaciju- Ako mu to uspe, on zauzima mesto učenika čiju je loptu preoteo (to je učenik koji je loptu bacio), a ovaj ide u centar.

– Elementarna igra „Izbacivanje lopte“. – Učenici formiraju dva kruga šire razmaknuta. U svakom krugu stoji jedan igrač sa loptom (koga nastavnik oda-bere brojalicom). Igrač u centru izbaci loptu uvis i istovremeno prozove imenom nekog iz kruga. Prozvani učenik treba da pritrči i uhvati izbačenu loptu pre nego što padne na tlo. Ako mu to uspe, on preuzima ulogu srednjeg igrača, a ako ne, igru nastavlja isti, dok ovaj sebi evidentira negativan poen.

– “Glava lovi rep“  Učenici se podele u više kolona tako da u svakoj bude 8-10, uhvate se jedan drugom oko pasa, a zadatak je da prvi u koloni koji je „glava“ uhvati zadnjeg koji je „rep“, a koji izmiče, tako da se cela kolona vijuga udesno i ulevo štiteći „rep“.

– Elementarna igra „Uzbuna“. – U čenici se podele u dve jednakobrojne vrste koje stanu licem jedna nasuprot druge na udaljenosti od oko 2-3 m. Oko svojih nogu svaki igrač opiše jedan krug. U prolazu između ove dve vrste šeta jedanučenik (odabaran brojalicom) koji priča neku deci poznatu priču. U toku priče, u jednom trenutku, uzviknuće: „Uzbuna“! Tada će svi igrači promeniti

svoja mesta sa onima koji stoje preko puta, što koristi i onaj koji priča da zauzme jedno mesto i time nekom drugom prepusti svoju ulogu.

. – Elementarna igra „Menjaj kuću“. – Svi učenici stoje slobodno i šire razmešteni po prostoru za vežbanje. Oko svakog učenika nacrta se krug prečnika 50 st (kredom ili prutićem, ako se igra na zemljanom terenu, a ako se igra u parku ili šumi, „kuća“ može da bude drvo, uz koje deca stanu). Jedan učenik je „beskućnik“ i on se šeta između onih koji stoje u svojim „kućama“. Na uzvik nastavnika: „Menjaj kuću“, svi učenici napuštaju svoje „kuće“ i pokušavaju ući u prvu slobodnu. Tu priliku koristi i „beskućnik“, nokušavajući da sebi osvoji „kuću“, pa je sada neko drugi (a ako je nespretan, može bigi i isti) u njegovoj poziciji.

–  Elementarna igra „Kvočka, kobac i pilići“. – Učenici formiraju 3-4 je-dnakobrojne kolone koje se slobodno razmeste u prostoru za vežbanje tako da ne smetaju jedna drugoj. Igrači stanu jedan iza drugog i čvrsto se uhvate svom prethodniku oko pasa. Prvi u koloni je „kvočka“ a ostali su „pilići“. Po jedan učenik iz svake kolone (koga je nastavnik odabrao brojalicom) stoji na 1-1,5 t ispred „kvočke“ i on je „kobac“. „Kobac“ pokušava da uhvati poslednje „pile“ u nizu, dok „kvočka“ to brani šireći ruke isnred „kobca“ i zak-lanjajući svoje „piliće“, koji se, takođe, brane izmicanjem desno-levo i sklanjanjem iza nje. Kad „kobac“ uhvati poslednje „pile“, on ide na zadnje mesto, „kvočka“ postaje „kobac“, a sledeći u redu „kvočka“. Igra

– „Probijanje obruča“ – elementarna igra snage. Učenici ponovo formiraju iste krugove. Oni se čvrsto uhvate za ruke, a jedan učenik koji je u centru, pokušava da „probije“ obruč i iziđe, što ostali onemogućuju tako što se čvrsto drže i nameštaju ruke u visini gde ovaj misli da prođe. Kad „srednji“ učenik probije obruč, ulazi sledeći i tako redom.

– Svi učenici se podele u 4 jednakobrojne ekipe. Po dve ekipe stanu zajedno u jedan isti obeležen prostor za vežbanje (npr. na jednu polovinu igra-lišta za odbojku 9×9 m). Jednoj ekipi se brojalicom dodeli lopta. Kad ova dođe u posed lopte, njeni igrači je međusobno dodaju, sa ciljem da ona što duže ostane u njihovom posedu, dok istovremeno igrači protivničke ekipe žele da im je preuzmu. Lopta se sme preuzeti samo dok je u preletu između dva igrača protivničke ekipe, a ne sme im se otimati iz ruku. Kad se lopta osvoji, menjaju se uloge ekipa.

– „Maramice“ – elementarna igra: Iste ove Vrste učenika se sada ponovo postave duž dve paralelne crte, ali sada na većoj udaljenosti jedna od druge (oko 15-20 m). Na sredinu između dve vrste postavi se na pod jedna maramica (marama, traka, mašna i slično). Učenici i jedne i druge ekipe se glasno prebroje i zapamte koji su broj. Naspram broja 1 iz jedne ekipe treba da je broj 1 iz druge, i oni bi trebalo da budu približno ujednačenih brzina. Na uzvik nastavnika: „pet“, oba učenika „pet“ iz jedne i druge vrste potrče ka maramici da je „osvoje“ za svoju ekipu. Učitelj na preskok poziva sve brojeve. Pobediće ekipa koja je osvojila više „maramica“.

– „ Između dve vatre“ Igra se organizuje na igralištu dugom 16-18 i širokom 8-9 m, koje je po sredini podeljeno poprečnom crtom. Svi učenici u odeljenju se podele u dve jednakobrojne i po spretnosti ujednačene grupe – ekipe. Svaka ekipa izabere „kapitena“ (najveštijeg u baratanju loptom), koji stane iza pro-tivničkog polja dok ostali igrači staju u jednu polovinu obeleženog igrališta Igra se loptom za odbojku, koju učitelj dodeli jednoj ekipi žrebom, ili podbacivanjem na centru, a dva igrača iz suprotnih ekipa skaču da je uhvate (kao u košarci). Ekipa koja je osvojila loptu počinje igru, koja se sastoji u tome da učenici ekipe koja je u posedu lopte i njihov „kapiten“ iza protivničkog polja gađaju druge loptom sa ciljem da ih sve pogode, što ovi izbegavaju bežanjem od nje ili hvatanjem. Igrač koga je lopta pogodila izlazi iz polja i priključuje se ovom „kapitenu“, kome pomaže u gađanju. Ako lopta pogodi igrača ali on uspe da je zadrži da ne padne na pod (ili je neko drugi iz ekipe uhvati), pogodak ne važi. Kad su pogođeni svi igrači jedne ekipe, u polje ulazi „kapiten“ koji dobija loptu i on nastavlja igru. Kad i on bude pogođen, igra se završava pobedom druge ekipe.

-svi učenici stanu u jedan (ili dva) kruga u raskorak, tako da se noge dva susedna vežbača spoje. Prvi učenik, koga odredi učitelj, počne sa provlačenjem kroz noge drugova u kretanju vijugavom, dok ne dođe do svog mesta gde se uspravi i sam stane u raskorak (sledeći učenik može da otpočne vežbu kada njegov prethodnik odmakne za 3-4 mesta od njega).

– Učenici se podele u 3-4 grupe i svaka se rasporedi naspram jedne mete u pokretu. Meta može biti obruč vezan kanapom, okačen o drvo i zaljuljan, a umesto obruča (kroz koji treba baciti), može da se okači parče pleha ili kartona, lopta u mreži i slično, što treba pogoditi sa određene udaljenosti, koja najviše odgovara učenicima ovog uzrasta. Gađa se manjim loptama (krpenjača, tenis loptica, grudva i slično);

– u istim grupama učenici sada stanu u krug (prečnika oko 5 m) u slobod-nom prostoru vežbališta. U centar svakog kruga stane po jedan učenik sa nešto većom loptom koju izbacuje uvis, a ostali, koji su raspoređeni po ivici kruga, pokušavaju da pogode loptu malim lopticama. Zadatak je što veći broj puta pogoditi loptu;

– po dve grupe učenika rade zajedno sledeće: učenici jedne grupe raspo-rede se po ivicama kruga prečnika 6-8 m, a učenici druge grupe uđu u krug. Spoljni igrači pokušavaju loptom pogoditi učenike u krugu, koji to izbegavaju bežanjem. Pogođeni učenici se raspoređuju po ivicama i nastavljaju gađanje onih u krugu, dok svi ne budu pogođeni;

– „Gađanje u pretrčavanju“: Na tlu se nacrtaju dve paralelne crte duge 15-20 m, razmaknute oko 5-6 m, koje predstavljaju „rov“. Učenici se podele u dve jednakobrojne grupe. Jedna grupa se rasporedi duž obe strane „rova“ rav-nomerno, svaki sa po jednom manjom lopticom u rukama, a druga stane na početku između crta „rova“. Na znak nastavnika druga grupa protrčava kroz „rov“, a učenici iz prve grupe ih gađaju. Pogoci se izbroje i promene uloge. „Koja će ekipa imati više pogodaka“?

– „Između jedne vatre“: Među učenicima se izaberu dva učenika koja su najveštija u baratanju loptom i rasporede se kao „kapiteni“ na dve suprotne strane jednog kvadratnog prostora dimenzije 9 h 9 m. Svi os-tali učenici stanu u taj prostor. Na znak nastavnika otpočinje igra koja se sastoji u gađanju igrača loptom, koje izvode dva „kapitena“, dok ostali to nastoje izbeći izmicanjem i bežanjem po terenu. Pogođeni igrači se priključuju „kapitenima“ i nastavljaju sa gađanjem dok i poslednji ne bude pogođen (taj je pobednik igre).

–  „Borba za loptu“: svi učenici se razdele u dve jednakobrojne ekipe (ili devojčice protiv dečaka) koje izmešane među sobom stanu na isto obele-ženo igralište (može na jednoj polovini sportrkog terena). Žrebom se odredi kojoj će ekipi pripasti lopta za otpočinjanje igre koja se sastoji u što dužem međusobnom dodavanju lopte u ekipi koja loptu ima i u nas-tojanju druge ekipe da loptu osvoji i sama što duže dodaje. Lopta se od protivnika sme preoteti samo dok je u vazduhu, u preletu između dva igrača, a ne i iz ruku protivnika Cilj je da se lopta što duže zadrži u posedu;

– Elementarna igra „ preko i oko švedske klupe“

Odeljenje podeliti na dve jednake grupe, a dve klupe postaviti tako da su udaljene jedna od druge 3-4 m-učenici zauzimaju mesta sedajući svako na svoju klupu.Na znak učitelja sva deca optrče jedan krug oko klupe i sedaju na svoja mesta.Cilj je u tome ko će pre i pravilnije obaviti zadatak.Igra se ponavlja više puta.

– „Napad na utvrđenje“ – elementarna igra: Svi učenici stanu u jedan većikrug, u čiji se centar postave 4 čunja (plastičnih flaša, kupa od granja islično), što predstavljaju „utvrđenje“, koje brani jedan učenik izabran bro-jalicom. Ostali učenici koji su raspoređeni po ivici- kruga kotrljanjem

jedne lopte pokušavaju oboriti „utvrđenje“ a učenik koji ga brani to nedozvoljava tako što se stalno postavlja između „utvrđenja“ i lopte i zaus-tavlja loptu. Učenici koji gađaju nekad i zavaravaju čuvara, ne bi li ganamamili na pogrešan smer. Učenik koji pogodi „utvrđenje“ postaje čuvar;

– Hvatalica kroz „ulice“: Svi učenici, osim dvoje određenih brojalicom, stanu u 4 vrste (vrsta od vrste udaljena oko 1 m) i uhvate se za ruke. Prostor od 1 m između vrsta nazvaće se ulicama. Dva, brojalicom određena, učenika zađu svaki u po jednu ulicu i na znak nastavnika jedan hvata drugog, ali tako da se trčati može samo kroz ulice. U toku igre na znak nastavnika: „svi udesno“ učenici puste ruke, okrenu se za 90° udesno i ponovo uhvate za ruke, formirajući sada „ulice“ u drugom smeru, što zbunjuje one koji se jure. Kad učenik koji se lovi bude uhvaćen, učitelj brojalicom odabere drugu dvojicu.

– „Oduzimanje traka“: Učenici se podele u dve grupe. Svaki učenik prve grupe zadene u nogavicu ili za pojas šortsa jednu traku (maramu, mara-micu, mašnu ili slično). Na prvi znak nastavnika rečima „beži“ ovi se razbeže po ograničenom prostoru za bežanje, a na drugi znak dat piš-taljkom, članovi druge grupe ih jure da im oduzmu trake. „Ko će oduzeti više traka?“ Kad su sve trake skinute, grupe menjaju uloge;

– „Ko pre do lopte?“: Na tlu se nacrta, zavisno od broja učenika, nekoliko manjih krugova po kružnici jednog većeg kruga prečnika 5-6 m. U svaki od ovih manjih krugova stane po 4 učenika, koji su razbrojani na „prvi“, „drugi“, „treći“ i „četvrti“. U centru kruga je jedna lopta. Učitelj glasno prozove: „drugi“! na šta svi koji su drugi potrče ka centru da osvoje loptu za svoju grupu (četvorku). Cilj je da jedna ekipa u više puta ponovljenom pozivanju brojeva, ali ne redom, već na preskok, što češće dođe u posed lopte (ista lopta se vraća uvek u centar);

–  „Osvajanje mesta“: Kao u prethodnoj igri, učenici stoje u istim krug-ovima, ali sada svi krugovi redom obeleženi brojevima 1,2,3…, dok je i u centru jedan krug, koji nije obeležen i u njemu su takođe četiri učenika. Kad učitelj vikne: „Jedan i pet“, učenici koji su u tim krug-ovima treba da zamene mesta (da pretrče iz jednog u drugi krug); za to vreme ovi iz centra pokušavaju da zauzmu mesto u jednom od ova dva kruga. Kad u krug uđe četvoro, preostali idu u centar i čekaju sledeće prozivanje.

– Elementarna igra „Mačka i miš“ sa loptom. Učenici formiraju dva šira kruga i u svaki krug stanu po dva učenika. Učenici iz kruga su „miševi“, a oni po njegovoj kružnici „mačke“. „Mačke“ između sebe dodaju loptu nogom, a „miševi“ je nastoje oduzeti. Onaj kome to uspe, menja mesta sa učenikom koji je pogrešio u dodavanju i igra se nastavlja;

– Elementarna igra „ Koja grupa najbrže hvata“Odeljenje se podeli na tri jednake grupe.Predstavnik iz jedne grupe ( ostali iz njegove grupe sede) hvata učenike iz druge dve grupe sa zadatkom da ih u vremenu od 20 sekundi uhvati što više.Nakon 20 sekundi učitelj utvrđuje broj uhvaćenih, a igra se nastavlja tako što sada hvata učenik iz druge grupe, zatim iz treće, a rezultati se porede i određuju pobednici.

– Elementarna igra „Hvatanje loptom“Učenici se kreću slobodno u prostoru za vežbanje.Jedan učenik ima loptu i na znak nastavnika „hvata“, odnosno pogađa loptom ostale učenike.Kada u tome uspe , „hvatanje“-pogađanje,nastavlja pogođeni učenik, a on je slobodan i uključuje se u igru.

– „Odbojka-tenis“: Svi učenici se podele u dve jednakobrojne mešovite grupe i svaka stane u jednu polovinu igrališta za odbojku (9×9 m). Preko sredine igrališta razapne se na visini od oko 1,5 m kanap. Jedna ekipa žrebom dobije loptu za odbojku i počne igru sličnu odbojci. Prvi učenik odbije loptu u vis prema nekom od svojih igrača. Kad lopta padne na tlo i odbije se, igra drugi igrač, koji može da je odbijanjem prebaci preko kanapa drugoj ekipi ili može da je doda prvo još jednom svom igraču, da on kao treći „igra preko“. Između prva dva odbijanja, lopta treba prvo da padne na zemlju i da se od nje odbije. Greške u igri su: kad jedan igrač odbije loptu dva puta uzastopce, ako je odbije nogom, ako se lopta dva puta povezano odbije od tla, ako se baci van linija protiv-ničkog terena, ako se u okviru jedne ekipe igra loptom više od tri puta. Pri svakoj ovakvoj greški, lopta se dodeljuje protivničkoj ekipi.

– Elementarna igra „Preseci put lopti“.Formira se krug, u sredini kruga je jedan igrač.Deca sa periferije kruga dodaju loptu jedan drugom preko deteta koje je u sredini kruga.Igrač u sredini kruga pokušava da preseče put lopti, pokušava da je uhvati, i ukoliko u tome uspe, onda u krug ulazi dete koje je poslednje dodirnulo loptu, odnosno uputilo loptu.